1. Автоматизм



Download 7,18 Mb.
bet2/2
Sana18.04.2023
Hajmi7,18 Mb.
#929389
1   2
Bog'liq
11-мавзу Аритмиялар

1. Экстрасистолалар

  • 1. Экстрасистолалар
  • Юракнинг навбатдан ташқари фавқулотдаги қисқариши.
  • Барча экстрасистолаларга характерли:
  • 1. Юрак комплексини олдиндан пайдо бўлиши
  • 2. Экстрасистолия ва кейинги нормал қисқарувчанликни ўртасида паузани чўзилиши
  • А. Қоринча экстрасистолияси
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Внеочередное сокращение
  • Неполная компенсаторная
  • пауза

Бўлмачалар экстрасистолиясига қуйидагилар хосдир:

  • Бўлмачалар экстрасистолиясига қуйидагилар хосдир:
  • - Юрак комплекснинг навбатдан ташқари ҳосил бўлиши
  • - Р- тишчанинг сақланиши ва унинг Т-тишча устига тушиб қолиши.
  • QRS қоринча комплексининг нормал ҳолда қолиши.
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Q
  • R+ Р
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Импульс - сверху вниз:
  • Неполная компен-
  • саторная пауза
  • Импульс - ретроградно:
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Q
  • R+ Р
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • Q
  • R
  • T
  • S
  • Р
  • R
  • Q
  • S
  • T
  • R
  • Q
  • Т «–»
  • Р
  • Q
  • S
  • R
  • T
  • навбатдан ташқари QRS қоринча комплекси хосил бўлиши,
  • Характерли:
  • Бўлмача қўзғалмаган (Р abs)
  • 2. Қоринча қўзғалиши навбат билан бошланади:
  • Аввал эктопик ўчоқ жойлашган қоринча қўзғалади, кейин бошқаси.

Қоринчалар экстрасистоласи:

  • Қоринчалар экстрасистоласи:
  • Р –тишчанинг йўқолиши.QRS-комплекснинг деформацияси,унинг давомийлигининг ўзгариши, Т – тишчанинг ўзгариши

1) чап қоринча экстрасистоласи

  • 1) чап қоринча экстрасистоласи
  • 2) ўнг қоринча экстрасистоласи
  • I
  • III
  • S
  • R
  • I
  • III
  • S
  • R
  • Глубокий S в I отведении R III
  • Высокий R в III отведении S
  • Высокий R в I отведении
    • R I
    • S III
    • Глубокий S в III отведении
  • Юрак қисқаришларининг сони бирданига 1 минутда 180-240 тагача кўтарилиши
  • Пароксизмал тахикардия

Р тишча бўлиши мумкин:

  • Р тишча бўлиши мумкин:
  • - тушиши
  • - деформацияланиши
  • - икки фазали
  • - манфий.
  • + Р
  • R
  • + Р
  • R
  • R
  • R
  • + Р
  • + Р
  • 0,39
  • II
  • ЧСС = 140-250
  • ударов в мин
  • ЧСС = 154
  • ударов в мин

R-R=0,40 с, ЧСС=150 ударов в мин.

  • R-R=0,40 с, ЧСС=150 ударов в мин.
  • P1+R1
  • P1+R1
  • P1+R1
  • P1+R1
  • P1+R1
  • III
  • ЧСС = 140-220
  • ударов в мин
  • VI
  • Р
  • Р
  • R+
  • Р
  • Р
  • – T
  • – T
  • R-R=0,30 с.

Суправентрикуляр пароксизмал тахикардия

  • Суправентрикуляр пароксизмал тахикардия

Сабаби: - миокардит

  • Сабаби: - миокардит
  • - ЮИК
  • - кардиомиопатия
  • - сифилис
  • - миокард инфаркти.
  • А. Синаурикуляр блокада
  • Р
  • Q
  • S
  • R
  • T
  • Р
  • Q
  • S
  • R
  • T
  • Р
  • Q
  • S
  • R
  • T
  • 2R - R
  • R - R
  • Выпадение
  • сердечного цикла
  • Р
  • Q
  • S
  • R
  • T
  • Р
  • Q
  • S
  • R
  • T
  • Р тишча – 0,11 с., кўпроқ

АV-блокада I даража

  • АV-блокада I даража

АV-блокада II-даража, I ва II тип

  • АV-блокада II-даража, I ва II тип

2 – даражали атриовентрикуляр блокада-

  • 2 – даражали атриовентрикуляр блокада-
  • *Ашофф – Товар тугунчаси ва Гисс боғламлариорқали бўлмачадан қоринчага импулсар ўтиши қийинлаша бориб
  • P-Q орқали узайиб боради ва натижада импулслардан бири бўлмачалардан қоринчаларга етиб бормайди.
  • ЭКГ да QRS комплекс қайд қилинмайди.
  • * Шундан сўнг яна ўтказувчанлик қайта тикланиб импульслар нормал ўта бошлайди
  • * Бир неча муддатдан сўнг ўтказувчанлик яна бузилади
  • * P-Q оралиқ узайиб боради
  • * Р тишчадан кейин узун диастола хосил бўлади
  • Самойлов– Венкебах даври
  • ЭКГ да P тишчалар сони қоринча QRS сонидан кўп бўлиб, улар орасидаги муносабат 2:1; 3:1 ва х.к
  • -
  • Тўлиқ бўлмаган юрак блокадаси Бўлмачалардан қоринчаларга импулслардан 2 ёки 3-си ўтади.

3 – даражали блокадалар

  • 3 – даражали блокадалар
  • Бунда ҳеч бир импулс бўлмалардан қоринчаларга ўтмайди. Синус тугунлари фақат бўлмачалар учунгина кўзғалиш маркази бўлиб ҳизмат қилади.
  • Қоринчалар фақат 2-4 даражали ҳусусий автоматик марказлар ҳисобига 1 минути 30-40 маротабагача қисқаради_
  • Тўлиқ блокада
  • Агар юрак қисқаришининг сони бир минутда 20 ва ундан кам бўлса беморларда
  • Моргани – Адамс – Стокс тутқаноғи юзага келади
  • Хар хил масофадан кейин P, Q, R, S тишчаси йўқолиши
  • R
  • R
  • R
  • f f f
  • f f f f
  • f f f
  • f f f f
  • S
  • Q
  • S
  • Q
  • S
  • Q
  • В место зубца Р – высоте – низкие волны F.
  • S
  • S
  • S
  • F F F
  • F F F
  • F F F F
  • R
  • R
  • R
  • Титраши
  • Хилпиллаши (фибрилляция)

Download 7,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish