1-amaliy mashg’ulot. Bolalar adabiyoti va xalq og’zaki ijodi Reja: 1

Adabiy tur va janrlar bilan folklor janrlari tarkibidagi namunalarining farqli jihatlari haqida ma’umot.

Adabiyot  tarixi ayrim tur va janrlarning paydo bo`lishi va taraqqiyoti tarixidir. Bu  tur  va janrlarning   paydo  bo`lishi  va  taqdiri  tarixiy taraqqiyot taqozosi bilan bog`liqdir. 

Adabiyotda  hayotni  badiiy  ifodalashning  uch  turi  mavjud:    -  epik;   -lirik;   - dramatik. 

 Adabiyotni  bu  kabi  uch  turga  bo`lish  qadim  zamonlardan  ma’lum  bo`lib, hozirgacha  davom  etib  kelyapti.  Demak,  ana  shu  uch  tur  hayotni  ifodalash vazifalariga  to`la  muvofiq  keladi.  CHunki  ana  shu  uch  Shaklda  badiiy  adabiyot insonning  bir  daqiqalik  tuyg`u  va  kechinmalaridan  tortib,  butun  bir  tarixiy  davr voqeligini ifodalashgacha bo`lgan ulkan vazifani uddalay oladi. Hozirda  ham  adabiyot  hayotni  aks  ettirish  usuliga  ko`ra  uch  turga  bo`linadi. Har  bir  tur,  o`z  navbatida,  hayotni  ifodalash  vazifalariga  to`la  muvofiq  keladi. CHunki  ana  shu  uch  Shaklda  badiiy  adabiyot  insonning  bir  daqiqalik  tuyg`u  va kechinmalaridan  tortib,  butun  bir  tarixiy  davr  voqeligini  ifodalashgacha  bo`lgan  ulkan vazifani uddalay oladi. Hozirda  ham  adabiyot  hayotni  aks  ettirish  usuliga  ko`ra  uch  turga  bo`linadi. Har  bir  tur,  o`z  navbatida,  hayotni  ifodalash  Shakliga  qarab,  o`z  ichida  bir  necha janrga bo`linadi. Masalan, epik tur:  - epos, roman, roman-epopeya, qissa, hikoya, ocherk. 

Dramatik tur:  - tragediya, komediya, drama, tragikomediya. 

Lirik tur:  - umuman, kichik lirik Shakldagi barcha lirik she’r Shakllarini o`z ichiga oladi.

Bundan  tashqari,  u  yoki  bu  turga  kiritish  mumkin  bo`lmagan  Shakllar  ham mavjud. Liro-epik tur ana shunday o`rtaliq turlardan sanaladi. 

 Liro-epik tur:  - she’riy roman, doston, ballada, masal. 

 Har  bir  janr  hayotiy  voqelikni  aks  ettirish  xarakteriga  ko`ra  o`z    ichida  bir necha  turga  bo`linadi:  tarixiy  roman,  maishiy  roman,  psixologik  roman,  falsafiy roman,  fantastik  roman,  sarguzasht  roman,  satirik  roman,  sotsial  roman  va  hokazo. Bu  kabi  tur  va  janr  xillari  ko`pincha  sof  holda  emas,  birbiriga  aralashgan  holda uchraydi. Badiiy  adabiyotning  bu  rangbarang  tur  va  janrlarga  bo`linishi  tasvir  ob’ekti  taqozosi bilan vujudga kelgandir.

EPIK  TUR.  Voqea va  xarakterlar  muallifdan  tashqarida  qilib beriladi.  Muallif esa,  hikoyachi  sifatida  bo`ladi.  Bu  turda  voqealar  keng  tasvirlanadi,  inson  va  uni qurShab  olgan  muhit  voqeligi  to`la  va  har  tomonlama  beriladi.  Bu  turda  hayotni ifodalashning  har  xil  usullaridan  foydalaniladi.  SHuning  uchun  ham  epik  turda voqelik keng qamrab olinadi. 

Epik tur  uchun xos bo`lgan yana bir xususiyat – voqealar bo`lib o`tgan qilib  beriladi.  Bu xususiyat muallifga voqealarni tasvirlabgina qolmasdan, izohlash, ularga munosabat  bildirishga  ham  imkon  yaratadi.  Hikoya  ko`pincha  uchinchi  Shaxsda  bo`ladi.  Masalan,  «Qutlug`  qon»,  «Anna  Karenina».  SHuningdek,  hikoya  birinchi Shaxs  tilidan  ham  berilishi  mumkin.  «Davr  mening  taqdirimda»,  «Qadrim», «Zamonamiz qahramoni». 

 Epik tur voqelikni qamrab olish kengligi jihatidan 3 ga bo`linadi: 

Yirik  epik  Shaklda  inson  hayotining  ma’lum  bir  davri  uni  ko`plab  boshqa Shaxsla taqdiri  bilan  bog`lab  beradi.  Bunga  quyidagilar  kiradi:  -  epos,  roman, roman-epopeya. 

 O`rta  epik  formada  inson  hayotining  ma’lum  bir  davri,  bir  necha  epizodi beriladi. Bunga quyidagilar kiradi: - qissa. 

Kichik epik formada inson hayotidan muhim bir epizod olinadi. Bunga hikoya, novella, ocherk kiritiladi. Adabiyot tarixi ayrim tur va janrlarning paydo bo`lishi va taraqqiyoti tarixidir. Bu  tur  v janrlarning   paydo  bo`lishi  va   taqdiri  tarixiy  taraqqiyot  taqozosi  bilan  bog`liqdir. Adabiyotda  hayotni  badiiy  ifodalashning  uch  turi  mavjud:    -  epik;      -  lirik;    - dramatik. Adabiyotni  bu  kabi  uch  turga  bo`lish  qadim  zamonlardan  ma’lum  bo`lib, hozirgacha  davom   etib  kelyapti.  Demak,  ana  shu  uch  tur  hayotni  ifodalash  vazifalariga  to`la  muvofiq  keladi.  CHunki  ana  shu  uch  Shaklda  badiiy  adabiyot  insonning  bir 

daqiqalik  tuyg`u  va  kechinmalaridan  tortib,  butun  bir  tarixiy  davrvoqeligini ifodalashgacha bo`lgan ulkan vazifani uddalay oladi. 

Hozirda  ham  adabiyot  hayotni  aks  ettirish  usuliga  ko`ra  uch  turga  bo`linadi. Har bir  tur,  o`z  navbatida,  hayotni  ifodalash  vazifalariga  to`la  muvofiq  keladi. CHunki ana  shu  uch  Shaklda  badiiy  adabiyot  insonning  bir  daqiqalik  tuyg`u  va kechinmalaridan  tortib,  butun  bir  tarixiy  davr  voqeligini  ifodalashgacha  bo`lgan ulkan vazifani uddalay oladi. Hozirda  ham  adabiyot  hayotni  aks  ettirish  usuliga  ko`ra  uch  turgabo`linadi. Har  bir  tur,  o`z  navbatida,  hayotni  ifodalash  Shakliga  qarab,  o`z  ichidabir  necha janrga bo`linadi. Masalan, epik tur: - epos, roman, roman-epopeya, qissa, hikoya, ocherk. 

Dramatik tur:  - tragediya, komediya, drama, tragikomediya. 

Lirik tur:  - umuman, kichik lirik Shakldagi barcha lirik she’r Shakllarini o`z ichiga oladi. Bundan  tashqari,  u yoki  bu  turga  kiritish mumkin  bo`lmagan Shakllar  ham mavjud. Liro-epik tur ana shunday o`rtaliq turlardan sanaladi. 

Liro-epik tur:  - she’riy roman, doston, ballada, masal. 

Har  bir  janr  hayotiy  voqelikni  aks  ettirish  xarakteriga  ko`ra  o`z    ichida  bir necha  turga  bo`linadi:  tarixiy  roman,  maishiy  roman,  psixologik  roman,  falsafiy romanfantastik  roman,  sarguzasht  roman,  satirik  roman,  sotsial  roman  va  hokazo. Bu  kabi  tur  va  janr  xillari  ko`pincha  sof  holda  emas,  bir-biriga  aralashgan  holda uchraydi. Badiiy  adabiyotning  bu  rangbarang  tur  va  janrlarga  bo`linishi  tasvir  ob’ekti  taqozosi bilan vujudga kelgandir. Biroq  san’atkorning  roman  yoki  lirika  janriga  murojaat  qilishi  sabablarini bevosita  hayot  voqeligiga  bog`lab  qo`ya  berish  adabiy  jarayonni  vulpgarlashtirish bo`ladi.  San’atkorning  u  yoki  bujanr  Shakllarga  murojaat  qilishi  uning  mahoratiga ham  bog`liqdir.  Ba’zi  san’atkorlar  buyuk  iste’dodga  ega  bo`ladilar  va  adabiyotningbarcha  tur  va  janrlarini  mukammal  egallaydilar.  SHuning  uchun  hayot  voqeligi taqozosi  bilan  istalgan  janrda  asaryarata  oladilar.  Masalan,  Pushkin,  Oybek  barcha janr Shakllarida ham muvaffaqiyat bilan ijod qilganlar. Ayrim san’atkorlar u yoki bu janr  Shaklida  alohida  qobiliyat  ko`rsata  oladilar.  Masalan,  I.Turgenev  barcha janrlarda ham  yozib ko`rgan, biroq roman va novellada katta mahorat ko`rsatib, shu janrlar  ijodchisi  bo`lib  qolgan.  A.Qahhor  va  S.Ahmad  asosan,  hikoyachilikda mashhurdirlar.  Hamza  esa  drama  va  lirikada,  K.Yashin  dramaturgiyada,  A.Qodiriy romanchilikda mahorat ko`rsatishgan. Muayyan janrturini har bir xalq adabiyoti, har bir san’atkor o`z tajribasi, milliy hamda o`ziga xos xususiyatlar bilan boyitadi. Badiiy adabiyotning bu kabi tur va janrlarga bo`linishi uzoq tarixiy taraqqiyot natijasidir.  Eng  qadim  zamonlarda  san’at  sinkretik  bo`lgan.  U  o`zida  adabiyot  va  san’atning  barcha  turlariga   xos  xususiyatlarni  mujassamlagan.  Unda  san’atda  lirik, epik, dramatik, teatrlashgan, musiqaga xos xususiyatlar bir paytning o`zida namoyon bo`lgan.  Keyinchalik  bu  kabi  sinkretizm  (aralashlilik)  san’atidan  san’atning  ayrim sohalari, ayrim sohalardan esa uning tur va janrlari ajralib chiqa boshlagan. Biroq bu taraqqiyot  barcha  xalqlarda  ham  bir  xil  va  bir  tartibda  bo`lavermadi.  Bunga  har  bir xalqning  tarixiy xususiyatlari, Sharoiti va  milliy xususiyatlari taqozo  qildi. SHu bilan birga, davr taqozosi bilan u  yoki  bu  janr alohida  rivojlanadi.  SHuning uchun ham  u  yoki  bu  janr  namunalarini  tahlil  qilganda,  uni  davr  bilan  bog`liq  holda  o`rganish kerak. 

EPIK  TUR.  Voqea  va  xarakterlar  muallifdan  tashqarida  qilib  beriladi.  Muallif  esa,  hikoyachi  sifatida  bo`ladi.  Bu  turda  voqealar  keng  tasvirlanadi,  inson  va  uni qurshab  olgan  muhit  voqeligi  to`la  va  har  tomonlama  beriladi.  Bu  turda  hayotni ifodalashning  har  xil  usullaridan  foydalaniladi.  SHuning  uchun  ham  epik  turda voqelik keng  qamrab olinadi. Epik tur uchun xos bo`lgan yana bir xususiyat  voqealar  bo`lib o`tgan qilib beriladi. Bu xususiyat muallifga voqealarni tasvirlabgina qolmasdan,izohlas ularga munosabat  bildirishga  ham  imkon  yaratadi Hikoya  ko`pincha  uchinchi  Shaxsda bo`ladi.  Masalan,  «Qutlug`qon»,  «Anna  Karenina».  SHuningdek,  hikoya  birinchiShaxs  tilidan  ham  berilishi  mumkin.  «Davr  mening  taqdirimda»,  «Qadrim», «Zamonamiz qahramoni». 

Epik tur voqelikni qamrab olish kengligi jihatidan 3 ga bo`linadi: 

Yirik  epik  Shaklda  inson  hayotining  ma’lum  bir  davri  uni  ko`plab  boshqa Shaxslartaqdiri  bilan  bog`lab  beradi.  Bunga  quyidagilar  kiradi:  -  epos,  roman, roman-epopeya. 

O`rta  epik  formada  inson  hayotining  ma’lum  bir  davri,  bir  necha  epizodi 

beriladi. Bunga quyidagilar kiradi: - qissa. 

Kichik epik formada inson hayotidan muhim bir epizod olinadi. Bunga hikoya, 

novella, ocherk kiritiladi. 

Epos.  Epos   adabiyot  taraqqiyotining  dastlabki  davrlarida  yaratiladi.  Unda  ma’lum  tarixiy  davr  yoki  umumxalq  ahamiyatiga  ega  bo`lgan  yirik  voqealar tasvirlanadi.  Bu  bilan  shu  xalqning  shuhrati  va  qudrati  ulug`lanadi.  V.Belinskiy  aytganiday,  bu  janrda  muallif  voqea  va  hodisalarga  o`z  xalqi  ko`zi  bilan  qaraydi. 

Epik  poemaning   qahramoni  xalq   ommasi  bo`ladi.  Undagi   asosiy  qahramonlarda xalqning  eng  yaxshi qahramonlarining  fazilatlari  namoyon  bo`ladi.  Eposning  yorqinmisoli Xomerning «Iliada» dostonidir. 

ROMAN.  Bu  janr  voqelik  va  inson  xayoti  keng  va  har  taraflama  tasvirlaydi, uni  butun  murakkablikda  ifodalaydi  va  ochadi. Qissadan  farqli  ravishda  romanda ishtiroketuvchi personajlar, syujet liniyalari ko`p va murakkab bo`ladi.  Romanning  dastlabki  namunalari  antik  adabiyotda  yaratilgan.  O`rta  asrlarga kelib roman keng rivojlanganRomanning  paydo  bo`lishi  Shaxsning  jamiyatdan  ajralib  chiqishi,  insonda individ xayotiga qiziqishning kuchayishi bilan bog`liq. Qadimgi romanlarda ko`proq qahramonlik  va  sarguzashtlar,  qahramonlar  taqdirida  yuz  bergan  kutilmagan o`zgarishlar ko`rsatilgan edi. Masalan,  «Oltin  eShak»,  Longning  «Dafnis  va  Xloya»,  ritsarp  romanlari.  Bu romanlar  asosida  ko`proq  fantastik  syujetlar  va  taqdirlar  yotardi.  Bu  voqealar  hayot haqiqatidan ancha uzoqda edi. Hozirgi  romanning  dastlabki  namunalari  feodalizmning  emirilishi  va  burjua munosabatlarining  paydo  bo`lishi  bilan  bog`liqdir.  Realistik  romanning  dastlabki namunalarini  Rable  bilan  Servantes  yaratdilar.  Ular  o`z  asarlarida  davrning  keng voqeligini  ifoda  etdilar,  feodal  jamiyatning  halokati,  burju munosabatlarining paydo  bo`lishini  ko`rsatdilar.  SHu  bilan  birga  ular  burjua  munosabatlarining  ham cheklanganligini  ko`rsatdib,  halqning  orzu  ideallarini  ham  ifodaladilar.  Bu yozuvchilar  davrning  ijtimoiy  ziddiyatlarini,  inson  psixologiyasini  aniq  va  bo`rttirib berdilar,  yorqin  xarakterlar  chizish  darajasiga  ko`tarildilar.  Ular  o`z  asarlarida  davrning  yirik  muammolarini  kuratib chiqdilar. SHu bilan Rable va Servantes hozirgi ma’nodagi klassik romanning paydo bo`lishiga zamin hozirladilar.

QISSA.  O`rtacha  epik  janr  bo`lib,  unda  inson  hayotining  ma’lum  davri,  bir nechaepizodi  beriladi yoki  bir qahramon  hayoti va  taqdiri  ko`rsatiladi. Voqealar romandag kabi  keng  qamrab  olinmaydi  va  personajlar  ham  romandagi  kabi  ko`p bo`lmaydi.Qissada  voqealar  romandagi  kabi  detallashtirib  chuqur  ko`rsatilmaydi.  Biroq qissa  syujeti  hikoyaga  qaraganda  murakkabroq  bo`ladi,  syujet  liniyalari  ham  ancha ko`proq  bo`ladi.  Masalan,  «Obid  ketmon»,  «Nur  qidirib»,  «Qadrdon  dalalar», «G`oliblar», «O`tmishdan ertaklar», «Sinchalak». Qissada  asosan  psixologizm,  lirizm,  axloqiyoilaviy  muammolarga  e’tibor beriladi.  Qissanoma  asarlar  o`zbek  adabiyoti  uchungina  xos  emas. Buni  rus  va  boshqa qardoshlar  adabiyotida  ham  ko`rish  mumkin.  CH.Aytmatov,  Tendryakov, Rekemchuk, SHoloxovning «Inson taqdiri» asari va b. 

HIKOYa.  Siqiqlik  va  rivoyaning  uncha  murakkab  emasligi  hikoyaga  xos xususiyatdi Hikoyada qahramon hayotidan bir muhim epizod olinadi, hayotning u yoki  bu  tomoni  ochiladi.  Mana  shu  olingan  tomon  alohida  bo`rttirib  tasvirlanadi. Biroq  hikoyaning Shakl va usullari  rangbarang  Hikoyada  voqealar  ancha  keng olinishi  ham  mumkin.  Biroq  bu  voqealar  ancha  siqiq  beriladi.  Personajlar  juda  oz bo`ladi, ko`pincha ikki yoki uch kishidan oshmaydi. 

NOVeLLA.  Hajm  jihatidan  hikoyaga  nisbatan  ancha  ixchamroq  bo`ladi, syujetning ancha dinamikligi, echimning kutilmaganligi bilan ajralib turadi. «Mateo falpkone», Turgenev, Mopassan novellalari. «DahShat»  A.Qahhor. Umuman, novella bilan hikoya o`rtasida farq uncha katta emas, ular qariyb bir narsadir.