№1- текис ҳаракат


Куч қандай асбоб ёрдамида ўлчанади? А) Манометр В) Техометр С) Барометр Д) Спидометр Е) Динамометр 2



Download 13,26 Mb.
bet22/64
Sana18.07.2022
Hajmi13,26 Mb.
#824457
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   64
Bog'liq
2 mexanika

1. Куч қандай асбоб ёрдамида ўлчанади?
А) Манометр В) Техометр С) Барометр Д) Спидометр Е) Динамометр
2. Жисмнинг бита нуқтасига 6 Н ва 8 Н куч 1800 бурчак остида қўйилган. Жисмга таъсир қилувчи натижавий кучни топинг (Н).
А) 2 В) 6 С) 8 Д) 10 Е) 14
3. Жисмнинг бита нуқтасига 6 Н ва 8 Н куч 00 бурчак остида қўйилган. Жисмга таъсир қилувчи натижавий кучни топинг (Н).
А) 14 В) 10 С) 8 Д) 6 Е) 2
4. Жисмнинг бита нуқтасига 6 Н ва 8 Н куч 900 бурчак остида қўйилган. Жисмга таъсир қилувчи натижавий кучни топинг(Н).
А) 10 В) 2 С) 8 Д) 14 Е) 6
5. 1Н куч бирлигини таърифланг.
А) 10кг массали жисмга 1м/с2 тезланиш берувчи куч
В) 1кг массали жисмга 1м га кирувчи куч.
С) 1кг массали жисмга 1м/с2 тезланиш берувчи куч
Д) 1кг массали жисмга 10м/с2 тезланиш берувчи куч
Е) 1кг массали жисмни текис ҳаракатлантирувчи куч
6. Куч деб нимага айтилади?
А) Жисмнинг инертлик хоссасини ҳарактерлайдиган катталик
В) Жисмларнинг ўзаро таъсирини фақат миқдор жиҳатдан ҳарактерлайдиган катталик
С) Жисмларнинг ўзаро таъсирини фақат йўналиш жиҳатдан ҳарактерлайдиган катталик
Д) Жисмларнинг ўзаро таъсирини фақат миқдор ва йўналиш жиҳатдан ҳарактерлайдиган катталик
Е) Жисмнинг иш бажариш қобилиятини ҳарактерлайдиган катталик
7. Жисмнинг бита нуқтасига ҳар бири 10Н дан бўлган иккита куч 600 бурчак остида қўйилган. Жисмга таъсир қилувчи натижавий кучни топинг (Н).
А) 20 В) 15,3 С) 0 Д) 10 Е) 17,3
8. Агар нуқтага таъсир қилаётган иккита F1=F2=5 H кучнинг тенг таъсир этувчиси 5 Н га тенг бўлса, кучлар орасидаги бурчакни топинг.
А) 00 В) 300 С) 450 Д) 600 Е) 900
9. Горизонтал жойлашган динамометрга ўнг томондан 150Н, чап томондан 180Н ўзаро қарама-қарши йўналган иккита куч таъсир қилаётган бўлса, динамометр нимани кўрсатади (Н)?
А) 30 В) 0 С) 180 Д) 330 Е) 150


10. Тенг таъсир этувчи куч ёки натижаловчи куч деб қандай кучга айтилади?
А) Ишқаланиш кучидан ташқари жисмга қўйилган барча кучларнинг алгебраик йиғиндисига тенг бўлган куч В) Жисмга қўйилган кучларнинг геометрик йиғиндисига тенг бўлган куч
С) Жисмга қўйилган кучларнинг бирор ўқдаги проекцияларининг йиғиндисига тенг бўлган куч
Д) Жисмга қўйилган кучнинг алгебраик йиғиндисига тенг бўлган куч
Е) Ишқаланиш кучидан ташқари жисмга қўйилган барча кучларнинг геометрик йиғиндисига тенг бўлган куч

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish