№1- текис ҳаракат


Тезлигининг вақтга боғланиш тенгламаси V =2+ t кўринишда бўлган жисм 10- секундда неча метр кўчади? А) 11,5 В) 11 С)15 D)13 Е) 12 71



Download 13,26 Mb.
bet10/64
Sana18.07.2022
Hajmi13,26 Mb.
#824457
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   64
Bog'liq
2 mexanika

70. Тезлигининг вақтга боғланиш тенгламаси V =2+ t кўринишда бўлган жисм 10- секундда неча метр кўчади?
А) 11,5 В) 11 С)15 D)13 Е) 12
71. Жисм тезлигининг вақт бўйича ўзгариш қонуни = 20t (м/с) кўринишга эга. Унинг 3-секундда босиб ўтган йўли неча метрга тенг?
А) 18 В) 50 С) 16 D) 32 Е) 4
72. Текис секинланувчан ҳаракат қилаётган жисмнинг бошланғич тезлиги 13 м/с, тезланиши эса 3 м/с2 бўлиб, у 24 м йўл ўтган. Жисмнинг охирги тезлигини топинг (м/с).
А) 5 В) 8 С) 11 D) 12 Е) 13
73. Текис тезланувчан ҳаракат қилаётган жисмнинг бошланғич тезлиги 5 м/с, тезланиш эса
3 м/с2 бўлиб, у 24 м йўл ўтган. Жисмнинг охирги тезлигини топинг. (м/с)
А) 13 В) 12 С) 5 D) 11 Е) 8
74. Жисм 1м/с бошланғич тезлик билан текис тезланувчан ҳаракат қилиб, маълум бир масофани босиб ўтди ва 7 м/с тезликка эришди . Шу масофанинг ярмида жисмнинг тезлиги қанчага тенг бўлган (м/с)?
А) 5 В) 4 С) 6 D) 3,5 Е) 3
75. Жисм бошланғич тезликсиз текис тезланувчан ҳаракат қилиб , 5 с да 25м масофани босиб ўтди . Харакат бошланганда неча секунддан сўнг 400 м масофани босиб ўтади ?
А)25 В) 24 С) 20 D) 22 Е) 23
76. Агар автомобиль аввалги t вақт ичида боғланиш тезликсиз α тезланиш билан, кейинги t вақтда 2α тезланиш билан, сўнги t вақтда -2α тезланиш билан ҳаракат қилган бўлса, унинг оҳирги тезлиги қандай бўлган?
А) 3αt В) 1,5αt С) αt D) 4αt Е) 2αt
77. Ҳаракат тенгламалари Х = 2 t ва Х = - 40 + 6t бўлган автомобиллар неча секунддан сўнг учрашади? [x ]= м, [t] =c
А) 100 В) 200 С) 50 D) 10 Е) улар учрашмайдилар
78. Тезланиш графиги чизмада келтирилган жисм ҳаракатини чизма қисмлари бўйича тавсифланг…

А) тинч ҳолат – 1; 5; текис ҳаракат - 3; 4; текис тезланувчан ҳаракат -2
В) тезланувчан ҳаракат -3 ; 4 ; текис ҳаракат – 1 ; 5; текис тезланувчан ҳаракат - 2
С) тезланувчан ҳаракат -2; текис ҳаракат – 3; 4; текис тезланувчан ҳаракат -1; 5;
D) тезланувчан ҳаракат -2; текис ҳаракат –1 ;5; текис тезланувчан ҳаракат - 3; текис секинланувчан ҳаракат – 4
Е) текис секинланувчан ҳаракат – 4; текис ҳаракат 1; 3; 4; 5; текис тезланувчан ҳаракат -2
80. Текис тезланувчан ҳаракат қилаётган жисм t вақтда S йўлни босиб ўтиб, тезлигини n марта оширди. Жисм тезланишини аниқланг.
А) В) С) Д) Е)
81. Иккита автомобиль бир пунктдан бир йўналишда 10 с фарқ Билан йўлга чиқди. Агар иккала автомобилнинг тезланиши 1м/с2 бўлса, биринчи автомобиль ҳаракат бошлагандан сўнг қанча вақт ўтгач, улар орасидаги масофа 150м бўлади (с)?
А) 5 В) 10 С) 20 Д) 25 Е) 40
82. Иккита автомобиль бир пунктдан бир йўналишда йўлга чиқди. Биринчи автомобиль 9 м/с тезлик билан текис ҳаракат қилди. Иккинчиси биринчисидан 10с кейин йўлга чиқиб, 2 м/с2 тезланиш Билан ҳаракат бошлаган бўлса, у қанча вақтдан сўнг биринчисини қувиб етади(с)?
А) 5 В) 10 С) 15 Д) 20 Е) 50
83. Агар иккита автомобилнинг ҳаракат тенгламалари Х1=t2+5t ва X2=t2+7t-6 бўлса, улар қаерда ва қанча вақтдан сўнг учрашади?
А) Х=36м , t=6c B) Х=24м , t=6c С) Х=24м , t=3c Д) Х=12м , t=2c Е) Х=12м , t=1c
84. Бошланғич тезликсиз текис тезланувчан ҳаракат қилаётган жисмнинг 29-ва 48-секундлардаги кўчишлари нисбатини топинг.
А) 29/48 В) 59/99 С) 9/25 Е) 3/5 Е)
85. Жисм тезлигининг вақтга боғланиш графигидан фойдаланиб, ҳаракатнинг нечанчи секундида унинг тезланиши модул жихатдан энг катта бўлганини аниқланг.

А) 1-секундда В) 2 -секундда С) 3-секундда Д) 4-секундда Е) 5-секундда
86. Расмда кўрсатилган графикдан фойдаланиб, жисм ҳаракатининг нечанчи секундида унинг тезланиши модул жихатдан энг кичик бўлганини аниқланг.

А) 5-секундида В) 2-секундида С) 4-секундида Д) 3-секундида Е) 1-секундида
87. Биринчи велосипедчи 10 м/с бошланғич тезлик билан текис секинланувчан, иккинчиси эса 2 м/с бошланғич тезлик билан текис тезланувчан ҳаракат қилиб, бир-бирига яқинлашмоқдалар. Улар тезланишларининг абсолют қиймати бир хил бўлиб, 80с ўтгач учрашишди. Велосипедчилар орасидаги бошланғич масофани топинг (м).
А) 1080 В) 1000 С) 980 Д) 960 Е) 1600
3 -ВЕРТИҚАЛ ҲАРАКАТ.
1. 30 м/с бошланғич тезлик билан эркин тушаётган жисмнинг ҳаракат бошидан
5 с ўтган пайтдаги тезлиги қанча? g = 10 м/с2
А) 30 м/с В) 50 м/с С) 80м/с Д) 150 м/с Е) 180 м/с
2. Жисм Ер сиртидан 40 м/с бошланғич тезлик билан эркин ва юқорига тик ҳаракатланмоқда. У 2 с ичида қандай баландликка кўтарилади?
А) 80 м В) 60 м С) 800 м Д) 0,8 м Е) 6 м
3. 20 м/с бошланғич тезлик билан эркин тушаётган жисмнинг ҳаракат бошидан 4с ўтган пайтдаги тезлиги қанча бўлади? g = 10 м/с2
А) 20 м/с В) 40 м/с С) 80 м/с Д) 160 м/с Е) 60 м/с
4. 4,8 м баландликдан 5 м/с бошланғич тезлик билан эркин тушаётган жисм Ерга қандай тезлик билан тушади? g = 10 м/с2
А) 6 м/с В) 8 м/с С) 11 м/с Д) 15 м/с Е) 24 м/с
5. 80 м/с бошлангич тезлик билан вертикал юқорига отилган жисм 5 с дан кейин қандай тезликка эришади? g = 10 м/с2
А) 10 м/с В) 15 м/с С) 20 м/с Д) 25 м/с Е) 30 м/с
6. 8 м/с бошланғич тезлик билан вертикал пастга отилган жисмнинг тезлиги неча секунддан сўнг бошланғич тезлигидан 4 марта катта бўлади? g = 10 м/с2
А) 1,2 В) 2,2 С) 2,4 Д) 3,2 Е) 4
7. 60 м/с бошланғич тезлик билан вертикал юқорига отилган жисмнинг тезлиги қандай баландликда бошланғич тезликдан 2 марта кичик бўлади? g = 10 м/с2
А) 300 м В) 180 м С) 45 м Д) 270 м Е) 135 м

Download 13,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   64




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish