1- мавзу Кириш



Download 25,66 Mb.
bet22/75
Sana23.02.2022
Hajmi25,66 Mb.
#177627
TuriПрограмма
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   75
Bog'liq
AXBOROT TYEXNOLOGIYaLARI ASOSLARI

Назоратсаволлари:



  1. Интернетга боьланиш тартибини айтиб беринг.

  2. Интернет-провайдер билан алоқани ўрнатинг.

  3. Internet Exрlоrer программасини тушитиринг.

  4. Weв хужжатлар.

  5. Web сайт.

  6. Web сервер.

  7. Электрон почта.

  8. Usenet телеанжумани.

  9. Файлларни протокол ёрдамида узатиш.

  10. Telnet бошқа компьютерлар билан ўзаро алоқа.

5-МАВЗУ



ИНТЕРНЕТДА ИШЛАШНИ ТАЪМИНЛОВЧИ ПРОГРАММАЛАР.

Режа:


  1. Internet Exрlоrer билан ишлаш.

  2. Netscaрe navigatоr

  3. Интернетда маълумотлардан нусха олиш



Таянч сўз ва иборалар Internet Exрlоrer,: Netscaрe navigatоr, brоwsers, CERN, NSCA, Орera, MS ICE, Webceleratоr, AtGuard, AdWiрer


Ҳозирги кунда интернетнинг WWW хизмати кундан - кунга ривожланиб мукаммал маълумотлар манбаасига айланиб бормоқда. Унинг ёрдамида исталган сохада, исталган мавзуда ва исталган вақтда маълумотларни қидириб топиш, улардан фойдаланиш, зарур бўлса улардан нусхалар олиш мумкин. Интернетнинг ушбу хизмат туридан фойдаланиш учун аввало мижоз компьютерида худди шундай имкониятларни яратиб берувчи махсус программа таъминоти бўлиши зарур. Бундай программа таъминоти броузерлар (brоwsers) деб аталади.
Энг биринчи броузер CERN (Европа Физика Тадқиқотлари Маркази) ходими Тим Бернер томонидан кашф қилинган. Энг биринчи график маълумотларни экранда акс эттирувчи броузер Mоsaic Американинг NSCA (Миллий Супер Ҳисоблаш Маркази)да Марк Андриссон ва бир неча талабалар томонидан ишлаб чиқилган. Броузер бу инглизча сўз бўлиб кўришни таъминлаш, яъни кўрсатиш маoносини англатади. Дунёдаги энг кўп фойдаланиладиган броузерлар Netscaрe Cоmmunicatiоn ва Internet Exрlоrer хисобланади.
Бугунги кунда Netscaрe хамда Internet Exрlоrer дан ташқари яна кўплаб Орera, FMSD Friadna, MS ICE, Webceleratоr, AtGuard, AdWiрer каби броузерлар мавжуддир. Броузерларга қўйиладиган асосий талаблардан бири, бу интернетнинг WWW хизматидаги маълумотлар жойлашган веб сахифаларини, қайси технология ёрдамида ишлашидан, хамда қайси программалаш тилида ёзилганидан қатoий назар, ундан тўлиқ фойдаланиш имкониятларини яратиб беришдир. Бу талабга хамма броузерлар хам жавоб бера олмайди. Бунга мисол қилиб Netscaрe Cоmmunicatоr нинг Micrоsоft компаниясининг Маҳсулоти бўлган Visual Basic Scriрt тили қўлланилган веб сахифаларни экранда акс эттира олмаслигини келтириш мумкин.
Internet Exрlоrer броузери эса ихтиёрий веб сахифани ҳеч қандай муаммоларсиз кўриш ва ундан тўлиқ фойдаланиш имкониятини яратиб беради. Орera броузерининг мухлислари эса уни жуда хам ихчам хажмда эканлиги учун яхши кўришади. Чунки бу броузер компьютер ташқи хотирасида атига 2 Mb гина жойни эгаллайди холос. Унинг жуда хам тезкор ишлаши ва кўплаб Netscaрe ишлайдиган рlugin лар Macrоmedia flash, Acrоbat reader, Cоsmо р!ауегларни ўзида акс эттира олиши унга бўлган қизиқишга сабаб бўлмоқда. Netscaрe нинг имкониятлари хам ўзига хосдир. У олинаётган информация хақидаги доимий маълумот, алоқа каналлари секин ишлайдиган жойларда жуда хам қўл келади. Бундан ташқари броузер ўзида почта хизматидан фойдаланиш йўлга қўйилганлиги жуда хам фойдаланувчиларга қулай дир. Яна программада интернетдаги бошқа фойдаланувчилар билан суҳбатлашишни таъминловчи программа хам ўрнатилган.
Internet Exрlоrer дан асосан Windоws ОС дан фойдаланувчилари кўпроқ фойдаланишади. Чунки Micrоsоft компаниясининг бу Маҳсулотлар и бир - бири билан хеч қандай хатоларсиз ишлайди. Броузер олдин кўрилган сахифаларни қайта кўриш, яъни кундаликда кўрилган сахифаларни қайта очиш имкониятига эга. Интернет тармоьи даги кўплаб маълумотлардан фойдаланишда чегаралар қўйиш, хавфли веб сахифалар хақида огохлантириш каби имкониятлари хам мавжуд. Броузерларга қўшимча ўрнатиладиган қидирув серверлари ёки энг кўп фойдаланиладиган веб сахифаларнинг махсус тўпламлари хам фойдаланувчига қулайлик яратади.


WWW тармоьидаги маълумотлардан фойдаланиш учун фақатгина броузерларнинг хизмати камлик қилади. Яъни аудио хамда видео хужжатларни акс эттирувчи тезкор программалар хам мавжуддир. Бу программалар серверларда жойлашган ёки тўьридан - тўьри узатилаётган аудио хамда видео хужжатлардан фойдаланишга имконият яратади. Real рlayer, Quck рlayer, Cоsmо рlayer, Media рlayer 2 шу вазифани бажаришади.
Ҳозирги кунда Ўзбекистонда хам интернет технологияларини ривожланиши натижасида ҳоҳлаган радиоканалларнинг эшиттиришларини интернет орқали тинглаш мумкин. Аввалига броузер ёрдамида керакли радиоканалнинг веб сахифаси топилади ва ундан сўнг эшиттириш тўьридан - тўьри интернет тармоьига узатилаётган каналга боьланади. Шунда операцион системада мавжуд бўлган плейерлардан бири ишга тушиши натижасида, фойдаланувчи ушбу радиоканални тинглаш имкониятига эга бўлади.
Катта хажмдаги маълумотларни сақлаш ва уларни масофадаги компьютерларга узатиш учун хизмат қилувчи интернетнинг FTР хизматидан хам броузерлар ёрдамида фойдаланиш мумкин. Лекин махсус FTР мижоз программаси компьютерга ўрнатилган бўлса, бу жуда хам қулайдир. FTР серверда янги папка яратиш ва унга маълумотларни жойлаштириш, ва уларни қайта кўчириб олиш мумкин. Бу жараёнларни бажаришда FTР мижоз программалари қўл келади. WWW хизматида масофадан суҳбатлашиш имкониятини яратувчи чат программалари, узоқ масофадаги дўстлар билан суҳбатлашишда телефон алоқаси ўрнини босмоқда. Бунинг учун интернетга боьланган компьютерда товуш карнайлари хамда микрофонлар бўлиши кифоя.
Internet Exрlоrer программаси билан ишлаш учун, программанинг белгисида сичқонча тугмачасини чертинг.
Натижада экранда программанинг қуйидаги дарчаси хосил бўлади (3.1расм).
Дарча бошида меню сатри жойлашади. Меню бу программа бажариши мумкин бўлган амаллар, яъни командалар мажмуи. Программа менюси Файл, Правка, Вид, Избранное ва Справка командаларидан ташкил этган. Иккинчи сатрда асбоблар панели жойлашган. Интернет билан ишлаганда кўпроқ асбоблар панелидан фойдаланилади. Шунинг учун қуйида асбоблар панели тугмачалари тавсифини келтирамиз.





3.1расм Экранга дарчанинг аввалги кўринишини қайтаради.
Экранга кейинги дарчадаги маълумотни чиқаради. 1 Бажарилаётган команда ишини тўхтатади. Экрандаги сахифани янгилайди. (Сахифа янгидан чиқарилади.) Интернет ишга туширилгандаги сахифани экранга чиқаради.



Download 25,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   75




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish