1 – маъруза. Компьютер тизимлари, уларнинг классификацияси ва архитектурасининг хусусиятлари


Ethernet (а), Token Ring(б) технологиялари концентраторлари



Download 5,67 Mb.
bet51/88
Sana10.07.2022
Hajmi5,67 Mb.
#773387
TuriЛекция
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   88
Bog'liq
Лекция 1

Ethernet (а), Token Ring(б) технологиялари концентраторлари

  • Концентраторлар ҳар доим тармоқнинг физик топологиясини ўзгартиради, аммо унинг мантиқий топологияси эса ўзгармай қолаверади.
  • Физик топология деганда, кабелларнинг бўлаклари ёрдамида ҳосил қилингаган боғланишлар шакли (конфигурацияси), мантиқий топология деганда эса тармоқ-да мавжуд компьютерлар орасидаги ахборотлар оқими йўлларинингнинг шакли (конфигурацияси) тушунилади. Кўп ҳолларда тармоқнинг физик ва мантиқий топологиялари бир хил бўлади.
  • Бирор-бир сегмент компьютерлари
  • учун юборилган маълумотларни, яъни трафикни, фақатгина шу сегмент чегарасидагина тарқатиш (узатиш) – трафикни локализациялаш деб аталади.
  • Тармоқни мантиқий структуралаш деганда эса – тармоқни локализация-ланган трафикли сегментларга ажратиш (бўлиш) тушунилади.
  • Тармоқни мантиқий структуралаш учун қуйидаги коммуникацион қурилмалар ишлатилади:
  • - кўприклар,
  • - коммутаторлар,
  • - маршрутизаторлар,
  • - шлюзлар.
  • Кўприк (bridge) – тармоқда барча компьютерлар томонидан биргаликда фойдаланиладиган маълумотлар узатиш муҳитини мантиқий сегментларга ажратади. Кўприк бир сегментдан бошқа сегментга ахборотни узатиш керак бўлсагина узатади, яъни ахборот юборилаётган компьютернинг адреси ўша сегментга тегишли бўлсагина ахборот кўприкдан ўтади, акс ҳолда эса ўтмайди.

Кўприк ёрдамида қурилган тармоқнинг мантиқий структураси.

  • Коммутатор (switch, switching hub)- маълумотларни (кадрларни) ишлаш тамоили бўйича кўприкдан фарқ қилмайди. Коммутаторнинг кўприкдан фарқли жойи шуки, у ўзига хос коммуникацион мультипроцессор бўлиб, унинг ҳар бир порти кўприк сингари маълумотларни ишлаш ал­горитми асосида мустақил ишлайдиган махсуслаштирилган процессорлар билан таъминланган.
  • Маршрутизатор (router)- бу қурилма
  • катта тармоқлар таркибидаги тармоқ ости
  • тармоқлари (subnet) ичида ва улар орасида
  • узатилаётган ахборотни, кўприкларга
  • нисбатан яна ҳам ишончлироқ ҳимоя қила
  • олади. Негаки маршрутизаторлар таркибий
  • рақамли адреслар асосида тармоқни
  • мантиқий сегментларга ажратади.

Download 5,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   88




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish