1 – Амалий машғулот. Нефтни қайта ишлаш ва яримфабрикатларни тозалаш


 Автомобил бензинлари сифатининг асосий кўрсаткичлари



Download 2,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet19/59
Sana24.02.2022
Hajmi2,45 Mb.
#187077
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   59
Bog'liq
ЁММ амалий

 
3.3. Автомобил бензинлари сифатининг асосий кўрсаткичлари 
3.2-жадвал 
Автомобил бензинлари сифатининг асосий кўрсаткичлари 
 
Кўрсаткичлар
А-72 
А-76 
Аи-93 
АИ-96 
Аи-95 
«Экст-
ра» ОСТ 
38019-75 
Ё 
Қ 
Ё 
Қ 
Ё 
Қ 
ГОСТ 2084-77 
Детонацион 
бардошлик Октан 
сони, кам эмас: 
мотор усули бўйича 
(ГОСТ 511-82) 
72 
76 
85 
89 

Тадқиқот усули 
бўйича (ГОСТ 8226-
82) 
Нормаланмайди
93 
96 
95 
1 кг бензинда ТЭС 
миқдори, кўп эмас
(ГОСТ 13210-72) 
йўқ 
0,24 (-) 
0,50 (-) 
0,50 (-) 

Фракцион таркиби, 
0
С (ГОСТ 2177-82): 
t
НП
, паст эмас 
35 

35 

35 

35 
30 
t
10%
, юқори эмас 
70 
55 
70 
55 
70 
55 
70 
70 


30 
t
50%
 
115 
100 
115 
100 
115 
100 
115 
115 
t
90%
 
180 
160 
180 
160 
180 
160 (180) 
180 
180 
t
КП
 
195 
185 
195 
185 
195 
(205) 
185 (195) 
195 
195 (205) 
Колбадаги қолдиқ, 
%, кўп эмас 
1,5 
Қолдиқ + 
йўқотишлар, %, кўп 
эмас
4,0 
4,0 (3,5) 
4,0 
Тўйинган буғлар 
босими, Мпа 
66,7 
66,7-93,3 
66,7 
66,7-93,3 
66,7 
66,7-93,3 
66,7 
66,7 
(66,7-
93,3) 
Жорий 
смолалар 
миқ-дори, мг100мл 
бензин-да, кўп эмас: 
ишлаб 
чиқариш 
жойида 


5 (3) 
5(3) 
5(3) 
5(3) 
5(3) 

истеъмол 
қилиш 
жойида 
10 
10 
10(8) 
10(8) 

7(2) 
7(5) 

Индукцион 
давр, 
мин, кам эмас 
600 
600 
900 
(1200) 
900 
(1200) 
900 
(1200) 
900 
(1200) 
900 
(1300) 
900 
Олтингугурт 
массавий улуши, %, 
кўп эмас 
0,12 
0,12 
0,1 
(0,02) 
0,1 (0,02) 
0,1 
(0,02) 
0,1 (0,02) 
0,1 
(0,01) 
0,05 
(0,05) 
Ранги


сариқ 

пушти-
ранг-
қизил 
пушти-
ранг-
қизил 
кўк 

Этилланмаган бензинларни ишлатиш ишланган газлар заҳарлилигини 
камайтириш ва атроф-муҳит тозалигини сақлаш бўйича радикал тадбирдир. 
Лекин фақат шу тадбирнинг ўзи мақсадга етишиш учун етарли эмас. Бу 
тадбирдан ташқари таъминлаш ва ўт олдириш тизимлари соз бўлган 
двигателлардан фойдаланиш лозим бунда ёнилғининг мумкин қадар тўлиқ 
ёниши таъминланади. 
3.3–жадвалда хорижий мамлакатларда ишлатиладиган бензинлар номи ва 
октан сонлари келтирилган. 
Хорижда ишлаб чиқариладиган бензинларни мамлакатимизда ишлаб 
чиқариладиган бензинларга солиштирсак, қуйидаги хулосаларга келамиз: 
АИ-93 – октан сони тадқиқот усулида 93 дан, мотор усулида эса 85 дан 
кам эмас. Кўп мамлакатларнинг «Доимий» бензинига мос келади; 
3.4. Хорижий мамлакатларда ишлатиладиган бензинлар 
3.3–жадвал 
Хорижий мамлакатларда ишлатиладиган бензинлар 
Мамлакатлар 
Бензиннинг номи 
Октан сони 
тадқиқот усули 
мотор усули 
Австрия 
Супер 
Доимий 
97…98 
88…92 

82…87 


31 
Англия 
Беш юлдузли 
Тўрт юлдузли 
Уч юлдузли 
Икки юлдузли 
100 
97 
94 
90 
90…93 
91 
86 
84…86 
АҚШ 
Супер 
Доимий 
Этилланмаган 
96…102 
90…96 
91…93 
86…94 
82…90 
82…85 
Германия 
Супер 
Доимий 
98…99 
91…93 
88…89 
84…86 
Бразилия 
Супер 
Доимий 
90 
80 
82 
73 
Италия 
Супер 
Доимий 
98…99 
85…88 
88…92 
82…84 
Франция 
Супер 
Доимий 
97…99 
89…91 
87…88 
80…83 
АИ-98 – октан сони тадқиқот усулида 98 дан, мотор усулида эса 89 дан кам 
эмас. Кўп мамлакатларнинг «Супер» бензинига мос келади. 
3.4-жадвалда МДҲ да ва чет элларда ишлаб чиқилган бензинларнинг ўзаро 
алмашувчанлиги кўрсатилган. 
3.5. Бензинларнинг ўзаро алмашувчанлиги 
3.4-жадвал 
Бензинларнинг ўзаро алмашувчанлиги 
 
МДҲдаги бензин 
Чет эл бензинлари 
Маркаси, ГОСТ 
(ТУ) 
Маркаси 
Спецификация
си 
Мамлакат 
А-76, 
ГОСТ 2084-77 
Оддий Туре 

ONO RMC113 
Австрия 
Япония 
Канада 
Аи-92, 
ТУ 38001165-85 
А-93 Normal 
Regular 
БДС 8638-82 
DIN 51600, 
DIN 51607 
ASTM D439-
83 
Болгария 
Германия 
АҚШ 
Аи-95, 
ГОСТ 2084-77 
А-96 4 Star 
Super 
GDC 8638-82 
SNV 181161/1 
BS 4040-78 
Болгария 
Швейцария 
Буюк 
Британия 
Ягона Иқтисодий Ҳамдўстлик (Европа) мамлакатлари 1985 йилда 
тадқиқот усулида ўрнатилган октан сони 95 га тенг бўлган ягона этилланмаган 
бензин Premiumни тасдиқлашди. Regular бензинларининг октан сони 91-92. 
Учқундан ўт олдириладиган двигателлар учун рухсат этиладиган сиқиш 
даражаси билан бензиннинг зарур бўлган октан сони орасидаги боғлиқликни 
тахминан қуйидагича қабул қилиш мумкин: 


32 
Сиқиш даражаси 
6,5-7,5 
7,8-8,5 
8,5-10,0 
10,0-12,0 
Октан сони 
64-74 
74-80 
80-90 
90-100 
 
Назорат саволлари ва топшириқлар 
 
1. Бензин қандай маркаланишини тушунтириб беринг. 
2. Товар автомобил бензини маркалари бўйича олиш усулларини баён 
қилинг. 
4 – Амалий машғулот. ДИЗЕЛ ЁНИЛҒИЛАРИНИНГ ХОССАЛАРИ ВА 
УЛАРНИНГ ДВИГАТЕЛ ЭКСПЛУАТАЦИЯСИГА ТАЪСИРИ 
 
Дизел ёнилғиси тракторлар, комбайнлар, юк ва катта юк автомобиллари 
ва баъзи стационар дизеллар ва енгил автомобилларни ишлатиш учун 
қўлланилади.
Дизелларда аралашма ҳосил қилиш ва ёнилғининг алангаланиш 
шароитлари бензинли двигателларникидан фарқ қилади. Дизелларнинг 
афзалликлари – катта сиқиш даражаси (тезюрар дизелларда 18 гача)ни амалга 
ошириш имкони мавжудлигидир. Шу сабабли дизелларда бензинли 
двигателларга нисбатан ёнилғининг солиштирма сарфи 30-35% кам. Дизел 
ёнилғиси бензинга нисбатан арзон, чунки у асосан тўғри ҳайдашда олинади. 
Дизел двигателлари бензинли двигателларга нисбатан ишончлироқ ва узоқроқ 
муддат хизмат қилади. Юкларнинг ҳамма диапазонида стабил тежамкорлик, 
яхши қабулчанлик ва тўла қизимаган бўлса ҳам юк остида ишлай олиш 
имконияти дизелга хос. Дизел ва бензинли двигателлар ишидаги асосий 
фарқлар – аралашма ҳосил қилиш ва ишчи аралашмани ўт олдириш 
усулларидадир. Шу сабабли дизел ёнилғиларига қўйиладиган талаблар дизел 
ишлаш хусусиятларидан келиб чиқади. Лекин дизелларни тайёрлаш мураккаб, 
габаритлари катта. Тежамкорлиги ва ишининг ишончлилиги бўйича дизеллар 
бензинли двигателлар билан муваффақиятли рақобат қилмоқдалар. Дизел 
ёнилғисининг ўт олиб ёниб кетиши ва портлаш хавфи кам. 

Download 2,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   15   16   17   18   19   20   21   22   ...   59




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish