0‘quv materiallari (ma’ruza matni)



Download 3,7 Mb.
bet48/155
Sana25.03.2022
Hajmi3,7 Mb.
#509760
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   155
Bog'liq
2 5296330872293692697

141 -

  1. Йигма темир-бетон конструкциялардаги буглантириш нималарга таьсир курсатади

Фойдаланилган адабиётлар

  1. Neville, Adam M. Properties of concrete / A.M. Neville. -- 5th ed. p. cm. ISBN 978-0-273-75580-7 (pbk.)

  2. Акрамов Х.А., Нуритдинов Х.Н. Бетон ва темир-бетон буюмлари ишлаб чикариш технологияси. Дарслик. Т., 2011.

  3. Акрамов Х.А., Нуритдинов Х.Н. Бетон технологияси. Укув кулланма. I ва II кисм. ТА^И Т., 2012.

  4. Akramov X.A., Nuritdinov X.N. Beton texnologiyasi. O'quv qo'llanma. I va II qism. TAQI T., 2012.

  5. Акрамов Х.А., Нуритдинов Х.Н. Бетон ва темир-бетон буюмлари ишлаб чикариш технологияси. Укув кулланма. I ва II кисм. Т., 2012.

  1. модул: Куйма (манолит) бетон. Монолит бетоннинг хусусиятлари. Куйма бетондан тайёрланадиган конструкциялар.

Режа:

  1. Монолит бетон

  2. Куйма бетондан тайёрланадиган конструкциялар

Монолит бетон олиш учун цемент хамири нафакат доналар орасидаги бушликларни тулдириши, балки куюк цемент катламини хосил килиш максадида доналарни орасини очиши талаб этилади. Бундай кобикни хосил килиш учун цемент сарфи тулдирувчининг солиштирма юзасига боглик булиб, доналар улчамларини камайиши билан ортиб боради. Натижада тулдирувчининг солиштирма юзаси катталашиши билан бетон коришмасининг техник ковушкоклиги ортади. Демак, коришманинг маълум даражадаги куюклигига ёки харакатчанлигига эришиш ва белгиланган мустахкамликдаги бетонни олиш учун сув ва цемент сарфини оширишга тугри келади.
Тулдирувчининг мустахкамлиги у олинган тог жинсининг мустахкамлиги билан аникланади. Мустахкам тог жинсларидан олинган тулдирувчилар (гранит, диабаз ва бошкалар) юкори мустахкамликка эгалар (80 МПа ва ундан юкори). Чукма тог жинсларидан олинган тулдирувчилар масалан, охактошдан олинган тудирувчилар 30 МПа ва ундан юкори мустахкамликка
эга. Енгил говакли табиий ва сунъий тулдирувчиларнинг мустахкамлиги, уларнинг зичлигига боглик булиб, мустахкамлиги 2-20 МПа ни ташкил этади.
Йирик тулдирувчи бетон мустахкамлигига кам таъсир курсатади, агар унинг мустахкамлиги бетонга нисбатан 20% ортик булса. Бирок тулдирувчида алохида заиф доналар учраши мумкин, шунинг учун ишонч хосил килиш максадида, одатда, тог жинсининг мустахкамлиги бетон мутахкамлигига нисбатан 1,5-2 баробар ортик булиши тавсия этилади (2-нисбат М300 ва ундан юкори маркали бетонлар учун кулланилади).
Бир вактнинг узида тулдирувчининг говаклигини орттирадиган ва катор холларда сикилишга мустахкамликни пасайтириб юборадиган япалок ва игнасимон доналарнинг таркибдаги микдори чегараланади. Бундай доналарнинг микдори одатдаги тулдирувчида - 35 %, доналарининг шакли яхшиланган чакилган тошда - 25 %, кубсимон шаклли доналарда - 15 %дан ошмаслиги керак.
Амалиётда (курилиш ёки заводда) одатда бир турдаги чакилган тошни турли маркадаги бетонлар учун кулланади. Шунинг учун чакилган тош маркасини тог жинсининг петрографик таркибидан келиб чикиб, уни ишлаб чикаришдаги техник-иктисодий самарадорликни хисобга олган холда ва нисбатан куп ишлаб чикариладиган маркадаги бетонлар таъминоти учун мустахкамлигига кура меъёрлаштирилади (М 150 -М 300). Одатдаги бетон учун откинди тог жинсларидан олинган чакилган тош маркаси - 800, метаморфик жинслар учун - 600, чукинди жинслар учун - 300 дан кам булмаслиги талаб этилади. Йул курилиши учун кулланиладиган бетон учун откинди ва чукинди тог жинсларидан олинган чакилган тошнинг маркаси 800 дан кам булмаслиги керак.
Шагал ёки чакилган тошдан синаш учун намуналар тайёрлаш мураккаблигини инобатга олиб, тулдирувчининг мустахкамлигини билвосита, 150 мм диаметрли пулат цилиндр билан 200 кН босим остида майдаланишига кура аникланилади. Бу холда намуна огирлигининг йукотилиши майда элакда элаш билан аникланилади. Тулдирувчининг майдаланувчанлигига материалнинг чузилишга мустахкамлиги ва заиф доналарнинг мавжудлиги катта таъсир курсатади. Бетонга босим билан таъсир этилганда тулдирувчи хам чузилиш жараёнидан майдаланади. Шунинг учун майдаланиш маълум даражада йирик тулдирувчининг бетон мустахкамлигига таъсири эхтимолини олдиндан аниклаш имконини беради. Чакилган тошнинг маркасини майдаланувчанлик курсаткичига боглик холда ва бошлангич тог жинсининг куринишига караб аникланади. Масалан, 800 маркали эффузив откинди ва чукинди жинсларнинг майдаланувчанлик курсаткичи 13-15, 600 маркалида -
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish