0‘quv materiallari (ma’ruza matni)



Download 3,7 Mb.
bet104/155
Sana25.03.2022
Hajmi3,7 Mb.
#509760
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   155
Bog'liq
2 5296330872293692697

О 2 4 6 S 10 12 14 pH



бетонлар бир йил табиий атмосфера шароитида сакланиб дойим намланиб турилганда арматура юзасининг 100% коррозия билан зарарланишини куриш мумкин.

  1. расм. Пулат занглаши и3 тезлигининг таркибда кислород булган pH

коришмасига богликлиги.
1-юцори; 2-уртача; 3-паст; 4-кислород иштирок этмаганда.


Рст^г/м

О 50 100 150 200 250 t,cyill




  1. расм. Намуналардаги пулат занглашининг Риул кинетикаси.

1-буглантирилмаган; 2-айниси, 2%ли СаС12 ва 1%ли NaNO3 цушимчалари
билан;

  1. айниси, 2%ли СаС12 цушимчаси билан; 4-буглатилган ва 2%ли СаС12

цушимчаси билан.
Айникса хлорли туз кушимчаларнинг таъсирига купрок ахамият бериш зарур. Чунки нормал котган цементли бетонда, говак суюклиги рН даражаси юкори булишига карамай, хлор ионларининг булиши пулат юзасининг пассив холатини бузади (2.18-расм). Бирок баъзи холатларда хлорли туз кушилган бетонда арматуранинг коррозияга учрашидан хавотирланмаса хам булади. Хлоридлар цемент алюминати билан кам эрувчан комплекс туз - гидрохлоралюминатни хосил килиши мумкин. Шунинг учун бетон кориштирилганда унга бироз кушилган калций хлорид тулалигича бирикиб пулат пассивлигини бузмайди. Бирок цемент алюминатлилиги канча кам ва ундаги гипс микдори канча куп булса кушиш мумкин булган микдор хам камрок булади, нимагаки бу сунгиси биринчи навбатда алюминатлар билан бирикади.
Бундан ташкари хлоридларнинг гидрохлоралюминатда бирикиши бетонга иссик билан ишлов берилганда кескин секинлашади. Бунда говак суюклиги рН

даражаси камайиши хисобга олинса иссик билан ишлов бериладиган бетонга хлорид кушмасликка харакат килиш керак деган хулоса келиб чикади.
Бетон таркибидаги материаллар унинг пулатни пассивлаштириш даражасига таъсир килиши хакида гапирганда шлак ва кул асосидаги тулдирувчиларнинг хусусиятини эътиборга олиш керак булади. Бу тулдирувчилар таркибида купинча олтингугуртнинг сульфат ва сульфид куринишидаги сувда эрийдиган ва бетонда кимёвий узгаришга учрайдиган бирикмалари булади. Шунингдек кумирнинг тула ёнмаган зарралари купинча арматура юзасига текканда самарали катод вазифасини бажариши мумкин.
Сульфат ионлар, хлор ионлардан камрок булса хам, пулатнинг пассивлигини бузиши мумкин. Бетонда сульфидларнинг кимёвий узгариши натижасида маълум шароитда пулат юза билан таъсирга киришиб тортилиш таъсиридаги юкори даражада мустахкам арматурада водород муртлигини келтириб чикарадиган сероводород хосил булиши.
Вакт утиши билан мухит таъсирида бетоннинг хусусияти узгаради. Нам шароитда бетон мустахкамлигини куп вакт давомида ошириб боради ва унинг структураси зичлашади. Курук шароитда бундай булмайди. Доимий музлаш ва эриш, намланиш ва куриш, кизиш ва совуш унинг структурасини бушаштиради, бузади, бетон юмшайди ва кисман ёки тулалигича бузилади. Куп суюк ва газсимон мухитда хам бетон бузилади. Бетон каррозияси юкорида куриб чикилди, албатта агар у ёки бу ташки таъсир натижасида бетоннинг арматура гирдидаги химоя кобиги бузилса унинг пассивлаштирувчи таъсири хам тухтайди.
Бирок бетонга агрессив ёки суст агрессив булган куп мухит турлари пулатга агрессив хисобланади. Мисол учун нам хаволи шароитни келтириш мумкин. Агар бетон у ёки бу сабаб натижасида пассив булмаса бундай мухит арматуранинг коррозиясини келтириб чикаради. Чучук, бетонга агрессив булмаган сув билан доимий намланиб туриш хам шундай таъсир килади. Айтиб утиш керакки бетон ичидаги пулат пассив холатда булганда бундай таъсир коррозияга сабаб булмайди.
Олдинига тулалигича эгалик килган, хлорид кушилмаган портландцементдан тайёрланган зич бетонда пулатни пассивлаш хусусияти йуколиш сабабини урганишга харкат килиб курайлик. Бундай бетонда арматура пассивлигининг бузилиши ташки мухит билан богланган булади. Натижада бетондаги арматура юзасида говак суюклигининг рН даражаси тушиб кетади
1   ...   100   101   102   103   104   105   106   107   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish