0‘quv materiallari (ma’ruza matni)



Download 3,7 Mb.
bet64/155
Sana25.03.2022
Hajmi3,7 Mb.
#509760
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   155
Bog'liq
2 5296330872293692697

166 -


билан тегади ва унда колган цемент коришма юкини емиради. Тозалаш механизми икки параллел жойлашган валлардан ташкил топиб, унда шахмат тартибда инерцион фрезларнинг блоклари жойлаштирилади. Фрезнинг айланиш частотаси 300-350 мин-1. Поддонга фрез билан итттлов берилгандан кейин ажралиб чиккан булакчалар металл шеткалар ёрдамида тозаланади.




расм. Таг асос(поддон)ни тозалаш машинаси
а- умумий куриниш; б-инерцион фрезлар блоки; 1-тиргак(стойка); 2- баландликни бошцарувчи механизм; 3-ферма; 4- инерцион фрезлар блоки; 5- таг асос(поддон); 6-конвейерни узатма (привод) мосламаси; 7- электродвигателъ; 8-фланец; 9-шайба-фреза; 10-палец(метал тайёц); 11- вал(уц)
Поддонларни икки схема буйича тозалаш мумкин: биринчиси - машина поддон устидан юрганда; иккинчиси - агар поддон машина остида юрса; иккинчи схема конвейер технологияда кулай хдсобланади.
Кассета колипларининг ажратувчи деворларини тозалаш учун юрадиган силликлаштирувчи машина кулланилади. Машина икки дона силликлаштирувчи каллаклар (головка) билан жихозланган булиб, уларга учтадан абразивли тошлар бириктирилган. Аравачада урнатилган каллак вертикал тарзда йуналиш буйича юради, у эса уз навбатида юкори таянч рамада отсек буйича харакатланади. Кассета деворлари ойида бир марта силликлаштирилади.
Колипларнинг тозалаш учун кимёвий усул хам кулланилиб, у катор кислоталар хусусиятларига асосланади, мас., тузли кислота (хлорид кислота) цемент пленкани емиради. Реакцияни тезлаштириш учун 0,2% коришмали NaN02 ва KNO2 тузларининг эритмаси каталазатор сифатида кулланилади. Кимёвий тозалашни бир йилда бир мартадан кам булмаган микдорда амалга ошириш керак. Колипларни махсус постда хавфсизлик техникаси коидаларига риоя килган холда тозалаш керак.
Темир-бетон махсулотлари сифатига бетонни колипнинг уст кисмига ёпишиб колиши таъсир курсатади. Ёпишиб колишни камайтириш усулларидан бири - мойларни куллаш. Тугри танланган ва яхши сурилган мой махсулотнинг ажралишини енгиллаштиради ва унинг уст кисмини силлик холда олиш имконини беради.
Мой куйидаги талабларга жавоб бериши керак: совук ва иссик (40-50оС гача) юзаларга сочувчи маслама (распылитель) ёки чутка билан узлуксиз юка катламда (0.1-0.3 мм) суртиладиган булиши; металл колип билан етарлича адгезияга эга булиши; котаётган бетонга ёмон таъсир этмаслиги; етарли даражада сувга чидамли ва бетон билан аралашиб кетмаслиги, махсулотларда догларни колдирмаслиги, колипнинг ишчи уст кисмини коррозияга олиб келмаслиги, цехларда антисанитар холатларни келтириб чикармаслиги ва ёнгиндан хавфсиз булиши керак.
Заводларда мойнинг уч тури ишлатилади: сувли ва сув-мойли суспензиялар, сув-мойли ва сув-совунли эмульсиялар, машина мойлари, нефть махсулотлари ва уларнинг аралашмалари.
Суспензиялар - энг содда мой тури булиб, улар заводларда бошка мойлаш воситалари йук булган холларда ишлатилади. Уларга охакли, бурли, тупрокли ва шлакли (мозаика махсулотларни силликлаштиришда олинадиган чикиндиардан тайёрланадиган)лар тегишли. Аммо бу суспензиялар тез ювилади.
Эмульсион мойлар. Энг чидамли ва тежамли сув-мойли эмульсион мойлар, масалан, нордон синтетик эмульсол ЭСК асосида таёрланади. Эмульсол веретен мойидан (35%) ва юкори молекуляр синтетик кислота (5%)дан олинган кора-жигарранг суюклик. ЭКС эмульсолидан бевосита
эмульсонли («мой сувда») ва кайта эмульсолли («сув мойда») тайёрланади;
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   155




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish