Дополнительная литература
15.
Искусство зодчих Узбекистана, т. 1-4, Т. 1961-3.
16.
Искусство древнего Востока, М., 1978.
17.
Искусство стран и народов мира. Краткая художественная энциклопедия.
Т. 1-5 М., 1962-1981.
18.
Пугаченкова Г. А., Искусство Бактрии эпохи Кушан. М., 1978.
19.
Сарианиди В., Баcтрианъс Голд. Ленинград. 1985.
20.
Роаф М., Cултурал атлас оф Месопотамиа анд тҳе Анcиент Неар Эаст,
Неw Ёрк, 1998.
21.
Государственный музей народов Востока, М., 1978.
22.
Дие Ақиптер унд дие Эрстен Ҳоҳкултурен , Колн. 1999.
23.
Ла Баcтриане, ДеЛъҳеллемъс ан Боуддҳисме, Доссиерс дъАнчеологие
№221
24.
А. Мадраимов. Ориентал Миниатурес. Т., 2001.
25.
Гандҳара анд Силк Роад Артс, Токио, 202.
26.
Ле cитеес оублиес де лъИндус. Парис. 1998
27.
Самашев З. и др. Треасурес фром тҳе Устюрт анд Мангистау, Алматй,
2007.
28.
Сулейманов Р. Х., Древний Нахшаб. Т., 2000
Интернет сайты:
www.истедод.уз
www.еду.иоффе.ру
www.рамблер.ру
www.кругосвет.ру
www.йандех.ру
www.гоогле.уз
www.йаҳоо.ру
www.зиё.нет
www.маил.ру
www.cентрасиа.ру
120
ГЛОССАРИЙ
Анималист – ҳайвон ва қушларнинг расмини тасвирлаш билан шуғулланадиган рассом.
Акант - айиқтовон, катта баргли чиройли ўсимлик.
Ансамбль – (франц. Ensemble – бирлик, уйғунлик, оҳангдошлик) – архитектурада – бир
хилдаги архитектура композициясини ташкил этувчи иморатлар йиғиндиси.
Асосий ранглар – рассомликда асосий деб қабул қилинган учта ранг қизил, сариқ ва
кўк.
Атрибут – (лот. Attribuo – бағишлайман) – санъатда – шахс, қаҳрамон илохнинг энг
муҳим моддий аломати.
Барельев – ўйиб ишланган тасвир, унда турли манзаралар фигуралари бўртириб
қолдирилиб, уларнинг оралари чуқурлатиб фон вазифасини бажаради.
Гемма – бетига нақш ўйилган мухр.
Глиптика – мухрсозлик санъати.
Гобелен – турли рангда тўқилиб манзаралар билан безатилган гилам.
Горельев – чуқур ишланган барельев, унда турли фигуралар ярмидан кўнроғи хайкал
каби фонидан ажраб туради.
Икталья – тасвир чуқурлаб ўйилган мухр.
Интерьер – уйнинг ички безаги
Капитель – грек меъморчилиги устунларининг бетини барглар шаклидаги безаган
қисми. Ислом меъморчилигида гулдаста деб аталади.
Колонна – устун, остки қисми ваза (кўза) устки қисми капитель деб аталади.
Люстр – Кошин. Кошон шахридан тарқалган, силикат таркибидан тайёрланган ва
ташқи тарафи безатилиб сирланган идиш ёки меъморий нақш.
Майолика – бу ҳам кошин деб аталади, оддий лойдан тайёрланиб, ташқи тарафи турли
рангларда сирланган меъморий орнамент (нақш) сифатида шаклланган ғиштчалар.
Мастаба – Қадимги Мисрда ясалган илк пирамидалар номи.
Мегалит – неолит, энеолит, бронза даврларида харсангтошдан ясалган иншоотлар.
Меҳроб – масжидлардаги қиблага қараган деворгв ўйиб тайёрланган токча, одатда
ўймакор ёки рангли нақшлар билан безатилади.
Мазаика – парчин, турли ранглардаги тошлардан, ёки сирланган ғиштлардан териб
тайёрланган нақш ёки манзара.
Ордер – грек меъморчилигига хос махобатли эҳром, ёки саройларнинг маълум
тизимида тузилган элементлари. Одатда колонкалар устига кўтарилган томдан иборат.
Орнамент – нақш.
Пештоқ (портал) – монументал иморатларнинг киришида кўтарилган маҳобатли тоқ.
Равоқ – (аркада) – қатор кетган тоқчалар.
Терракота – сопол буюм.
Торевтика – бадиий метал махсулотларининг номи.
Фреска – нам лой шувоқ устидан чизилган рангли тасвир ва нақшлар. Ўчмайди, чунки
лой билан бирга қуриган.
Эмаль – метал буюмлар устидан турли рангларда бажарилган нақшлар.
Ступа – гумбаз шаклидаги буддизм динининг муқаддас иншоати.
Чайтья – қоятошлар, тоғларга ғор шаклида ўйлаб тайёрланган буддизм ибодатхоналари.
Сангарама – буддизм дини монастири.
Зиккурат – Қад. Месопотамия цив-ясининг муқаддас иншооти. 3,7 зиналардан иборат.
Пагода - Узоқ Шарқ минтақалари буддизм динига хос кўп қаватлик (одатда 7 қават)
бурж шаклида кўрилган ибодатхона.
Мандала – бир бирини ичига чизилган квадрат ва доиралар, марказида индуизм ёки
буддизм динларига мансуб худо ёки илохият тасвири жойлаштирилган.
Селадон – яшил рангли чинни-фарфорнинг бир тури.
Акварель – лот.“адиа” (“сув” сўзидан олинган. Хитой тасвирий санъатига хос сувда
эритилган ранглар б-н қоғоз ёки ипакга солинган тасвир.
Пейзаж – табиат манзараси.
Перспектива – тасвирда яқин – узоқ масофани ифодалаш хусусияти.
121
Do'stlaringiz bilan baham: |