Хирмонларда уруғ уюми ва токчаларда қопларни тахлаш бўйича тавсия этилган баландликлар
Экинлар
|
Уруғлар намлиги фоиздан ошмаган
|
Йил фасли
|
совуқ
|
Илиқ
|
уюм баланд-лиги
|
токчалардаги қоплар қато-рининг сони
|
уюм баланд-лиги
|
токчалардаги қоплар қато-рининг сони
|
Буғдой, жавдар, сули, арпа, гречи-ха, нўхат, хашаки дуккаклилар, ловия, ясмиқ, люпин хашаки.
|
14
14
|
3,0
2,5
|
8
8
|
2,5
2
|
8
6
|
Сули, шоли, эр ёнғоқ, рапс, соя
|
14
14
|
2,0
1,0
|
6
5
|
1,5
1,0
|
4
4
|
Каноп
|
13
|
1,0
|
7
|
1,0
|
5
|
Узун толали зиғир
|
13
|
2,0
|
12
|
1,5
|
6
|
Юқори мойли кунгабоқар
|
7
|
1,0
|
5
|
1,0
|
4
|
Беда
|
-
|
-
|
5
|
-
|
4
|
Маккажўхори корхонасидан олинган уруғ
|
13
|
-
|
8
|
-
|
6
|
Қопланган уруғларни жойлаштириш ва омборхона ҳажмини аниқлашда оғирлик, тўпламидаги қоплар сони токчаларга жойлаш-тириш усуллари, токчалар майдони ва улар оралиғидаги йўлакларни ҳисобга олиш зарур. Одатда стандарт қопларни кўндаланггига қуйилганда 0,36 м2, қопларни учталаб тахланганда эса 0,45 м2 май-донни эгаллайди. Агарда бунга қоплар оралиғидаги 10 см жойлар қўшимча иккиталаб тахланганда у пайтда бир жуфт қоп 0,82 м2 тенг бўлган майдонни, қопларни учталаб тахланганда 1,35 м2 майдонни эгаллайди. Токчалар оралиғи ҳамда омборхона девори билан токча-лар орасидаги масофа 0,5 дан 1,0 метргача майдонни эгаллайди.
Мева сабзавотларни қуритишда талаб этиладиган хомашёни ҳисоблаш.
Қуритиш учун талаб этиладиган хомашёни ҳисоблаш учун мева-узум маҳсулотларини қуритишда тайёр маҳсулотни чиқиши бўйича тавсия этил
ган маълумотлардан фойдаланилади. Қуйидаги жадвалда турли ҳил мева ва узум маҳсулотларини қуритишда тайёр маҳсулотни чиқиши берилган.
Жадвал
Мева- узум маҳсулотларини қуритишда тайёр маҳсулотни чиқиши
№
|
Мева-узум тури
|
Маҳсулот тури
|
Қуритилган тайёр маҳсулот чиқиши, %
|
1
2
3
4
5
6
|
Ўрик
Узум: Оқ кишмиш
Каттақўрғон,
Султони
Қора кишмиш
Олма
Нок
|
Туршак
Баргак (қурага)
Қайса
Бедона
Сабза
Сояки
Гермиён
Шиғоний
Қоқи
Қоқи
|
28- 40
20-28
20- 28
24- 28
30- 34
30- 35
23 -25
24-26
17- 20
14- 18
|
Талаб этиладиган хомашё миқдори қуйидаги тартибда хисобланади.
1 –топшириқ: Мавсум давомида ўрик мевасидан 5 тонна туршак, 5 тонна баргак (қурага) тайёрлаш керак. Талаб этиладиган хомашёни ҳисоб-
ланг.
Қуйидаги формуладан фойдаланиб хомашёни ҳисоблаймиз:
туршак тайёрлаш учун:
Хтур = ( Ртур * 100 ) : к = (5 * 100) : 34 = 14,7 тонна,
баргак (қурага) олиш учун,
Хбар = ( Рбар * 100 ) : к = ( 5 * 100 ) : 24 = 20,8 тонна.
Бу ерда, Хтур, Хбар - туршак ва баргак олиш учун талаб этиладиган
хомашё миқдори, тонна;
Ртур , Рбар - топшириққа биноан тайёрланиши лозим бўлган
тайёр маҳсулот миқдори (туршак, баргак);
к – қуритиш жараёнида тайёр маҳсулот чиқиши, %.
Юқоридаги ҳисоб-китобдан кўриниб турибтики, 5 т туршак ва 5 т баргак тайёрлаш учун жами (14,7 + 20,8) 35, 5 тонна ўрик хомашёси талаб этилар экан..
2- топшириқ: Мавсум давомида Оқ кишмишдан 4 тонна бедона майи-
зи, Қора кишмишдан 6 тонна шиғоний майизи қуритиш керак. Талаб этиладиган хомашё миқдорини ҳисобланг.
Оқ кишмишдан бедона майизи чиқиши ўртача 26 % ни (1- жадвал), қора кишмишдан шиғоний майизи чиқиши эса 25 % ни ташкил этади. У ҳолда, қуритиш учун талаб этиладиган хомашё миқдори қуйидагича бўлади.
Бедона майизи олиш учун:
Хбед = ( Рб * 100 ) : к =( 4 * 100 ) : 26 = 15,38 т,
Шиғоний майизи олиш учун:
Хшиғ = ( Ршиғ * 100 ) : к = (6 * 100 ) : 25 = 24 т,
Шундай қилиб, бедона майизини тайёрлаш учун 15,38 (15,5) тонна оқ кишмиш узуми, шиғоний майизини тайёрлаш учун 24 тонна қора кишмиш узуми (хомашёси) талаб этилар экан.
НАМУНА
Do'stlaringiz bilan baham: |