" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet324/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   320   321   322   323   324   325   326   327   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

yuridik  muassasalar dir.

 

H u quqiy  rivojlanish  va  huquqiy  m a d an iy atn in g   h arak atlantiruvchi  kuchi 



am aliyotchi  yuristlar  va  h u q u q s h u n o s   olim la r  h a m d a   o ‘qituvchilardan 

tashkil  topgan  professional  yuridik  ja m o a d a n   iborat.  Y uristlar  huquqiy 

taraqqiyot  egalari,  ja m iy atd a  yuz  berayotgan  h u q u q   va  erkinliklar  rivoj­

lanishi,  huquqiy  d a ’volar  qilish jarayonlari,  shaxs  va jam iy atn i  o ‘zb o sh im - 

chalik  va  b oshboshdoqlikdan  him o y a  qilish  talablarining  ifodachilaridir. 

Pirovard  natijada,  h u q u q s h u n o sla r  q a n d a y   b o ‘lsa,  h u q u q   h a m   sh u n d a y  

bofiadi.  H u q u q   va  h u q u q sh u n o slarn in g   darajasi  esa  ularga  berilgan 

h uquqiy  t a ’limga  bogfiiq.

Yuridik  muassasalar,  u lar  faoliyatining  sam aradorligi  nafaqat  jam iyat, 

balki  davlatning  h am   huqu q iy   m a daniyati  darajasini  belgilab  beradi. 

A ynan  Konstitutsiyaga  muvofiq  ravishda  xalq  irodasini  ifodalovchi  va

298



XIII  B O B .   H U Q U Q IY  O N G   VA  H U Q U Q IY  M AD AN IYAT

u n in g   m anfaatlariga  xiz m at  qiluvchi  davlat  ushbu  m uassasalarning  faoli­

yatini  tashkil  etadi  va  t a ’minlaydi.  Jam iy at  va  davlatning  dem okratikligi- 

ga,  rivojlanganlik  darajasiga  yuridik  m uassasalar  q a n d a y   ishlayotganligiga 

qarab  h a m   b a h o   beradilar.

H u q u q iy   m a d an iy atn in g   t o ‘rtinchi  elem enti  — 



huquqiy  ong.

  H uquqiy 

on g   shaxs  ongida,  ja m iy at  g 'oyalarida  n a m o y o n   b o ‘lgan  huquqdir. 

H u q u q iy   o n g   h u q u q   va  q o n u n iy lik k a   m u n o s a b a td a g i  e ’tiq o d la r, 

tasavvurlar,  baholar,  h is-tuyg‘ular  va  m a ’naviyatning  boshqa  tarkibiy 

qismlari  tizimidir.

H u q u q iy   o n g   huquqiy  m a d an iy atn in g   davlat  va ja m iy a tn in g   boshqaruv 

t a ’siriga  eng  kam   u ch ra g a n   elem entidir.  Tezlik  bilan  yangi  q o n u n   qabul 

qilish,  davlat  organini  tuzish  m u m k in ,  a m m o   insonning  huqu q iy   ongini 

te z d a   o ‘zgartirib  b o ‘lm aydi.

Q o n u n g a   h u r m a t  q o n u n d a n ,  uning  odilligidan  qoniqish  hissiga,  s h u ­

ningdek,  o ‘z  x atti-harakatlarini  h u q u q   prinsiplari  va  norm alariga  ixtiyoriy 

ravishda  b o ‘ysu n d irish g a  aso slan g an   a x lo q iy -h u q u q iy   kategoriyadir. 

Boshqacha  aytganda,  shaxs  huqu q iy   m ajburiyatlarni  anglangan  burch 

sifatida,  h u q u q   va  majburiyatlari  birligi  prinsipining  tim soli  sifatida  qabul 

qiladi.


Krim inologiyadagi  ta d q iq o tla r  huquqb u zarlik   sodir  etilishi  u ch u n  

m uayyan  huqu q iy   norm alarin i  bilish  yoki  bilm aslikning  hal  qiluvchi 

aham iyatga  ega  em asligidan  dalolat  b erm o q d a .  R esp o n d en tlarn in g   katta- 

gina  qismi  huquqbuzarliklarni  q o n u n n i  h u rm a t  qilganliklari  u c h u n   em as, 

ja z o d a n   q o ‘rqqanliklari  tufayli  sodir  etm asliklarini  ta n   olganlar.  Bu 

h u q u q q a   h u r m a tn i  shakllantirishning  ju d a   m uhim ligini  tasdiqlaydi.

H uq u q iy   m a d an iy at  darajasini  k o ‘rsatuvchi  in d ik ato r  b o ‘lgan  beshin- 

chi  e le m e n t 




Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   320   321   322   323   324   325   326   327   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish