" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I


regulativ   (tartibga  soluvchi)  va  negativ  ( q o ‘riqlovchi)  turga  ajratish  m um kin. Huquqning  regulativ funksiyasi



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet213/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

regulativ

 

(tartibga  soluvchi)  va  negativ  ( q o ‘riqlovchi)  turga  ajratish  m um kin.



Huquqning  regulativ funksiyasi

 ja m iy at  a ’zolarining  yurish-turishi  va 

xu lq-atvorining  ijobiy,  barchaga  m aqbul  qoidalarini  o ‘rnatish,  ijtimoiy 

m unosab atlarn i  yuridik  tashkil  etish,  kishilar  o ‘rtasidagi  ijtimoiy  alo- 

q a la m i  uyglunlashtirish  va  b arq arorlashtirishdan  iborat.  Bu  funksiya 

doirasida  huqu q iy   t a ’sirning  yana  ikki  — 



regulativ-statik

  va 


regulativ-

 

dinamik

  h u quqiy  funksiyalar  y o ‘nalishi  h aq id a  so‘z  yuritish  m u m k in .

Huquqning regulativ-statik,  y a  'ni  tartibga  soluvchi  —  statik funksiyasi

 

d e g an d a ,  h u q u q n in g   ijtimoiy  m uno sab atlar,  ularning  holati  va  erishilgan 



darajasini  m u s ta h k a m la sh   h a m d a   barqarorlashtirishga  qaratilgan  t a ’siri 

tushuniladi.  Ijtim oiy  m u n o sab atlarn in g   u  yoki  bu  h u quqiy  institutlar shak- 

lida  m u sta h k am lan ish i  huqu q iy   tartibga  solish  m a qsadlaridan  biridir. 

U sh b u   funksiya  turli  subyektlarning  huqu q iy   m a q o m in i  belgilashda, 

m asalan,  in so n   va  fu qaroning  asosiy  h u q u q   va  erkinliklarini  m u s ta h k a m ­

lash,  davlat  organlari  va  m a n sa b d o r  shaxslarning  vakolatlarini, jism o n iy   va 

yuridik  shaxslarning  huquqdorligini  belgilashda  n a m o y o n   b o ‘ladi.

H u q u q n in g   m a z k u r  funksiyasida  uning  tabiati  n ih o y a td a  yaqqol  aks 

etadi.  Z e ro ,  fuqarolar  va  tashkilotlarga  huqu q iy   vakolatlar  beriladi,  ular 

shu  vakolatlar  doirasida  erkin.  o ‘zlari  istagancha  faoliyat  yuritadilar.  Bu 

cheg a ra  q an ch a lik   kengaysa,  inso n la r  shun ch alik   erkin  harakat  qiladilar.

T artibga  soluvchi  —  statik  funksiya  vakolat  beruvchi  va  m a n   etuvchi 

n o rm a la r  orqali  am alga  oshadi,  shu  bois  u lar  asosida  tarkib  topadigan 

m u n o s a b a tla r  passiv  huqu q iy   m u n o s a b a tla r  toifasini  tashkil  etadi.  Bunday 

h ollarda  h u q u q   subyektlari  o ‘zlari  tashabbus  k o ‘rsatib  h u quqiy  faollik  q i­

lishlari  m u m k in .




Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   209   210   211   212   213   214   215   216   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish