" s h a r q " n a sh r iy o t -m a t b a a a k s iy a d o r L ik k o m pa n iy a si bosh t a h r ir iy a t I



Download 17,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet190/702
Sana02.01.2022
Hajmi17,78 Mb.
#307312
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   702
Bog'liq
Одилқориев Х.Т. Давлвт ва ҳуқуқ назарияси.Дарслик (1)

huquqni  yu ridik  tushunishga

  asoslanuvchi  yurisprudensiya,  bu  tegishli 

ta rz d a   davlatning  yuridik  tu sh u n c h a s in i  h am   o ‘zida  q a m ra b   oladi;  ikkin­

chisi,  h u q u q   va  q o n u n n i  (pozitiv  h u q u q n i)  aynanlashtiruvchi  va 



qonunni

 

legistik  tushunishga,

  o ‘zida  davlatning  legistik  tu sh u n ch asin i  h am   qam ra b  

olishga  asoslanuvchi  yurisprudensiyadir.



Huquqqa  legistik  yondashuv  yuridik  pozitivizm,  normativizm

  kabi 


k o ‘rinishlarga  ega.  U s h b u   yondash u v n i  ingliz  m utafakkirlari  T.  G obbs, 

J .O s tin ,  G e r m a n i y a d a   R .Iy e rin g ,  G .K e lz e n ,   R o ssiyada  G . F . S h e r -  

shenevich  va  b o shqalar  asoslab  bergan.  N o m la ri  qayd  etib  o ‘tilgan 

m u tafakkirlar  turli  tarixiy  davrlarda  yashab  o ‘tgan  b o ‘lishlariga  qaram ay, 

u lar  ilgari  surayotgan  quyidagi  h o latlar  ularni  o ‘zaro  yaqinlashtiradi:

1  Q   a  r  a  n  g: 



Нерсесянц  В.  С.

  И з  и сто р и и   п равовы х  учени й:  два  т и п а  п р а в о п о -н и м а н и я  

//П о л и т и ч е с к и е   и  п р аво вы е  учени я:  проб лем ы   и ссл ед о ван и я  и  п р еп о д ав ан и я.  -   М .,  1978;  Shu 

m uallif.  П р аво   и  зак о н .  —  М .,  1983.

185



DAVLAT  VA  H U Q U Q   NAZARIYASI

a)  h u q u q   —  davlat  h okim iyatining  m ahsuli,  h u k m d o r n in g   b u y r u g i ,   talabi 

va  h.k.;  b)  davlat  h u q u q   bilan  b o g ‘liq  b o ‘lm agan;  v)  davlat  hokim iyati 

huquq  ostida  em as,  balki  u n d a n   ustu n   turadi;  g)  vujudga  kelish  nuqtayi 

n azaridan  davlat  birlam chi,  h u q u q   esa  ikkilam chidir  va  h.k.

H u q u q q a   legistik  y o ndashuv  h u q u q n i  o ‘rganishda  h am   o ‘ziga  xos 

ta rz da  y o ‘l  tutadi.  U   huqu q n i  falsafiy  talqinlardan,  h is-tuyg‘u,  orzu -ista k - 

lar  va  bo sh q alard a n   xoli  ta rz d a   tad q iq   etish  lozimligini  uqtiradi. 

J u m la d a n ,  nem is  hu q u q sh u n o si  R.Iyering  davlat  va  h u q u q   hodisalarini 

bilish  m etodologiyasida  tavsiflash,  ta s n if va  faktlar  talqiniga  a lo h id a  e ’ti­

b o r  qaratib,  h u quqiy  hodisalarni  tarixiy,  tuzilish  h a m d a   funksional  j i h a t­

d an  k o ‘rib  chiqish  lozimligini  uqtiradi.

Y uridik  pozitivizm ning  b ir shakli  hisoblangan  n o rm ativizm ga  asos  sol- 

gan  avstriyalik  h u q u q s h u n o s   G .  Kelzen  esa  “ s o f  h u q u q   nazariyasF’ni 

shakllantirish  m aqsadida,  pozitiv  h u q u q n i  b arch a  unga  xos  b o ‘lm agan 

hodisalardan  tozalash  lozim  deb  hisoblaydi.  B uning  u c h u n   ilmiy  bilish 

pred m e tin in g   chegarasi  aniq  belgilab  q o ‘yilishi  lozim.  U n in g   fikricha, 

maxsus  va  o ‘ziga  xoslikka  ega  b o i g a n   h u q u q   (y a’ni  yurisprudensiya  deb 

ataluvchi  fan),  bir  to m o n d a n ,  “ adolat  falsafasi” d a n ,  ikkinchi  to m o n d a n , 

ijtimoiy  borliqni  bilishga  y o rd am   beruvchi  fan  —  sotsiologiyadan  ajrati- 

lishi  h a m d a   u lardan  farqlanishi  kerak.

H ar  bir  fan,  ju m la d a n   yurisprudensiya  h a m ,  q an d a y d ir  ezgu  istak, 

q a d r-q iy m at  nuqtayi  n azaridan  em as,  balki  o ‘z  holicha  tavsiflanishi  lozim. 

S hu  asosda  G .  K elzen  yurisprudensiya  fani  p red m e tin i  quyidagilardan 

iborat  deb  biladi:  q o n u n ch ilik   n orm alari,  ularning  tarkibiy  qismlari  va 

o ‘zaro  m unosabatlari,  huqu q iy   tartibot,  u n in g   tuzilishi.

H u q u q q a   legistik  y o ndashuv  tarafdorlari,  o ‘z  nuqtayi  naza rlarida n 

kelib  chiqib,  h a r  q an d ay   q o n u n n i,  ju m la d a n   adolatsiz  q o n u n n i  h am  

h uqu q iy   deb  hisoblaydilar.  S h u n in g   u c h u n   ularning  talqiniga  k o ‘ra, 

despotik,  totalitar,  av toritar  davlatlar  h a m   huqu q iy   k o ‘rinishga  ega,  va, 

d e m a k   u lar  h a m   “ h u quqiy  ta rtib o t”  va  “ h u q u q iy   d a v l a f ’dir.  S h u n d a n  

kelib  chiqib,  legistik  y o ndashuv  to m   m a ’nodagi  “ huquqiy  d avlat”  g ‘oyasi- 

ni  inkor  etadi.  G .K e lz e n n in g   t a ’kidlashicha,  b u n d a y   davlat  yolg‘on  tabiiy 

h uquqiy  tasavvurlardan  kelib  chiqadi.  K o ‘rsatib  o l i l g a n   salbiy jihatlariga

186



VIII  B O B .   H U Q U Q   HAQ IDAG I  T A ’ LIM O T

qaram ay ,  h u q u q q a   legistik  y o n d ash u v   q o n u n ,  q o n u n c h ilik n i  ta kom il- 

lashtirish,  q o n u n c h ilik   ta lablarini  h a y o tg a   joriy  etish  m e x an izm in i 

yaratishda,  u larning  ichki  mutanosibligiga  erishish,  ja m iy a td a   huquqiy- 

tartib o tn i  t a ’m in la s h d a   beqiyos  aham iyatga  ega.

0 ‘z  navbatida 




Download 17,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   186   187   188   189   190   191   192   193   ...   702




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish