Ҳ. Р. Адизова, Г. С. Муратова


БОШ МИЯ ШИКАСТЛАНГАНДА БИРИНЧИ ЁРДАМ КЎРСАТИШ



Download 1,18 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/24
Sana01.06.2022
Hajmi1,18 Mb.
#626895
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24
Bog'liq
birinchi yordam korsatish

БОШ МИЯ ШИКАСТЛАНГАНДА БИРИНЧИ ЁРДАМ КЎРСАТИШ 
Ҳозирги вақтда умумий жароҳатлардан 40 фоизи бош мия 
шикастланишидир. Жароҳатланганлардан ҳар бештаси оғир бош мия 
жароҳати олади. 
Аҳоли ичида асосан 17 дан 50 ёшгача бўлган шахслар оғир бош мия 
жароҳати билан шифохонага тушади. Бундай жароҳатларнинг айримлари 
ўлимга, бошқаларини эса ногиронликка олиб келади. 
Бош мия жароҳати барча таянч, харакат функциялари билан боғлик 
бўлиб, мияни қайси томони шикастланса, шунга боғлиқ органлар 
ишламаслигини ёки жароҳатланишини билиш учун керак бўлади. (7-расм) 
7-расм 
А-пешона томони; б-олд қисмининг марказий тўқималари ;в-роланд 
эгати; г-орқа қисмидаги марказ тўқималари; д-марказий эгатча; е-орқа мия 
эгатчаси; ж-пешонанинг ён томони; з-тил қобилиятига эга марказ; и-силвия 
эгатчаси; к-нутқ маркази. 
Бош мияниг чайқалиши
- бош мия урилиб, эзилганга қараганда анча 
енгилрок бўлади. Бош мия чайқалганлигини асосий белгиларидан билса 
бўлади: Эшитиш ҳолати бир зумга тўхтайди, эс-ҳушини йўқотиш вазиятлари 
жуда кам учраб туради. Жароҳат олишдан аввалги нарсани эсламаслик ёки 
хотираси учиб кетган бўлади; бош оғриги, бош айланиши, кўнгил озиши, 
беҳузур бўлиши, қулоғида шовқин овози эшитилиш, юзига қон қуйилиши, 
совуқ тер чиқиши, нафас йўлларининг сиқилиши, томир уруши ўзгариши 


23 
(тезлаб кетади ёки секинлашади). Бундай жароҳат олган шахсларнинг 
пешонасига ҳўл сочиқ қўйиб замбилга горизонтал ҳолатда ётқизиб 
шифохонага юборилади (8-расм). 
8-расм 
Агарда бош мия устидаги қобиқ яраланса, унда спиртли йод суюқлиги 
билан яраланган жой атрофини артиб, кейин бинт билан ўраб қўйиш керак. 
Бош мия урилишида енгил, ўрта оғир жароҳат турлари учрайди. Бош 
миянинг ўрта-оғир шикастланишида миянинг оқ моддаси шикастланганлиги 
кўзда тутилади, оқ мода бош мия қобиғининг тагида жойлашган бўлади. 

Download 1,18 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   24




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish