“ пул ва банклар



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

Пулнинг мохияти 
Биз кунлик нуткимизда ишлатадиган ”Пул” сузининг мазмуни
иқтисодчилар учун алохида мохиятга эга хисобланади. Юзага келиши 
мумкин булган чалкашликдан кочиш максадида, одатий фойдаланишдан 
фаркли равишда иқтисодчилар томонидан “Пул” сузини кай тарика 
ишлатилишини аниклаштириб олишимиз лозим. 
Иқтисодчилар пул (ёки пул массаси) ни чексиз равишда товар ва 
хизматларни айирбошлашда, шунингдек карз мажбуриятларини сундиришда 
қулланиладиган умумкабул килинган тулов воситаси сифатида белгилашади. 
Доллар банкноталари ва векселлардан ташкил топган накд пуллар 
тулалигича ушбу карашга мос келади ва пулларнинг бир тури хисобланади. 
Куплаб одамлар пул хакида гапиришганда, накд пулларни назарда тутишади. 
(когоз пуллар ва тангалар).Агарда, масалан, кимдир сизнинг олдингизга 
келиб, шундай деса “ Пулингиз ёки хаётингиз” , “Пул” деганда айнан 
нимани назарда тутдингиз? ” дейишдан тийилган холда сиз тезда барча 
пулларингизни унга тутасиз. 
Иқтисодчилар пулнинг мохиятини факатгина накд пуллар билан 
чекланишини жуда хам тор деб хисоблашади. Чеклар харид учун тулов 
воситаси сифатида ишлатилганлиги боис, чек депозитлари хам пул урнида 
курилади. Аммо пулнинг мохиятини янада кенгрок аниклаш зарур: хаттоки 
амалиётда жамгарма депозитлар накд пуллар ва чек депозитларга тезда 
айланганлиги боис пулнинг урнида ишлатилиши мумкин. Шундай килиб
иқтисодчилар пул ёки пул массасининг умумий ва аник тушунчасига эга 
эмаслар. 
“Пул” сузи тез-тез “бойлик” сузи билан синоним сифатида 
ишлатилиши, тушунчанинг мохиятини янада мураккаблаштиради. Одамлар 
томонидан “Жоэ жуда хам бой – унинг жуда куп пули бор”сузининг 
айтилиши, нафакат унинг накд пули ва банкдаги депозитида куп маблаг 
борлигини, балки акциялари, облигациялари, туртта машинаси, учта уйи ва
яхтаси борлигини билдиради. Уз навбатида, накд пуллар “пул” сузининг тор 


маъносини англатсада, ушбу сузнинг “бойлик” маъносида ишлатилиши 
жуда хам кенг маъносини билдиради. Иқтисодчилар пулларни (накд 
куринишида,талаб килиб олингунча депозитлар ва бошкалар) сотиб олиш 
учун ишлатиладиган ва бойлик – жамгарилган мулкнинг киймати сифатида 
фарклашади.
Бойлик уз ичига нафакат пулларни, балки бошка активлар 
куринишидаги облигациялар, оддий акциялар, санъат асарлари, эр, мебель, 
автомобиль ва уйни уз ичига олади. 
 “Шейла – жуда хам зур қаллиқ, унда жуда хам ажойиб иш бор ва куп 
пул 
ишлаб 
топади” 
каби 
мисолда 
иқтисодчилар 
томонидан 
“даромад”сифатида олинган курсаткич, одамлар томонидан “пул” 
сифатида тавсифланади. Аммо даромад бир вакт бирлигида маблаглар 
окимини билдиради. Аксинча, пул бу –айни вакт холатига маълум бир 
суммани ифодаловчи захира хисобланади. Агар сизга кимдир унинг даромади 
1000 долл. ни ташкил қилганини маълум килса, кайси давр оралиғида (йилда, 
ойда, кунда) ишлаб топилганлиги туғрисида маълумотга эга бўлмасдан, сиз 
ушбу даромад кам ёки куп эканлигини айта олмайсиз. Кимдир сизга узининг 
чунтагида 1000 АҚШ доллари борлигини маълум килса, сиз ушбу сумманинг 
кам ёки кўплиги тўғрисида аниқ тасаввурга эга бўласиз. 
Эслаб утиш жоизки, ушбу китоб чекловларсиз товарлар ва 
хизматларни айирбошлашда қулланиладиган пулнинг умумкабул килинган 
тулов воситаси,шунингдек, даромад ҳамда бойликдан ташқари қарз 
мажбуриятларини 
сўндириш 
воситаси 
сифатида 
ўрганишга 
бағишлангандир
6
.
Шунингдек, натурал хўжаликнинг ривожланиб бориши, жамиятда
меҳнат тақсимотини шаклланишига олиб келган. Вақт ўтиши билан одамлар 
ўртасида маҳсулот айирбошлаш жараёни ривожланиб, ишлаб чиқаришнинг 
ихтисослашув жараёни рўй бера бошлаган. Хусусан, пулнинг вужудга 
келишида чорвачиликнинг деҳқончиликдан ажралиб чиқиши, кейинчалик 
ҳунармандчиликнинг шаклланиши жуда муҳим аҳамият касб этди. Ушбу 
даврда, одамлар ўртасида маҳсулотларни фаол айирбошлаш жараёни 
бошланди. Ўша даврдаги айирбошлаш муносабатларини фаоллашишига 
асосий омиллар сифатида қуйидагиларни келтириш мумкин: 

ишлаб чиқаришнинг натурал хўжалик шаклидан товар ишлаб 
чиқариш даврига ўтиши;

ишлаб 
чиқарувчи 
субъектларнинг 
бир 
– 
бирига 
ўзаро 
боғлиқлигининг вужудга келиши; 

айирбошлаш 
жараёнида 
товарлар 
эквивалентлигининг 
таъминланганлиги. 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish