“ пул ва банклар


-мавзу. Пул тизими: мазмуни, турлари ва элементлари



Download 6,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet101/306
Sana04.03.2022
Hajmi6,03 Mb.
#482428
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   306
Bog'liq
УМК Пул ва Банклар (крилл) 220304 104027

 
6-мавзу. Пул тизими: мазмуни, турлари ва элементлари 
 
РЕЖА: 
 
6.1. Пул тизими ва унинг мазмуни.
6.2. Пул тизимининг элементлари. 
6.3. Пул тизимини ташкил қилиш шарт-шароитлари. Пул тизимини 
ташкил қилиш принциплари. 
6.4. Пул тизими шакллари ва уларнинг эволюцияси: биметаллизм; 
монометаллизм; қоғоз ва кредит пуллари тизими. 
6.5. Хитой пул тизими. 
6.6. Европа Валюта Иттифоқи ташкил топиши, ҳамда евронинг 
муомалага киритилиши. 
 
6.1. Пул тизими ва унинг мазмуни. 


ул тизими пул муомаласини ташкил этишнинг тарихий жиҳатдан 
қарор топган ва қонун билан мустаҳкамлаб қўйилган шаклидир. Бошқача 
айтганда, бу пул муомаласининг аниқ бир мамлакатда муайян вақт ичида 
қўлланиладиган қоидалари ва нормалари мажмуидир. 
Миллий валюта тизими пул тизимининг таркибий қисми ҳисобланади. 
Пул маблағлари иқтисодиётда амал қиладиган шаклга қараб пул 
маблағларининг икки тури: металл пуллар муомаласи тизими ва пул 
белгилари муомаласи тизими фарқланади. 
Металл пуллар муомаласи тизимлари пуллик товар (олтин ва кумуш) 
бевосита муомалада бўлган шароитда амал қилган. Бунда мазкур металл 
пулларнинг барча функцияларини бажарган, мавжуд кредит пуллар эса 
металлга эркин алмаштирилган. 
Металл пул белгиларининг муомаласи тизимида биметаллизм даври ва 
монометаллизм даври фарқланади. Бундай ҳолда биметаллизм иқтисодий 
жараёнларда иккита асл металларнинг бир вақтда фойдаланиши билан 
тавсифланади, монометаллизм эса умумий эквивалент сифатида бир металлга 
ўтишни англатади. Бунда биметаллизм ҳолатида қуйидагича хиллар ажратиб 
кўрсатилади: 
1) параллел валюта тизими – олтин билан кумуш ўртасидаги ўзаро 
нисбат бозорда стихияли равишда белгиланади; 
2) қўшалоқ валюта тизими – икки металл ўртасидаги ўзаро нисбат 
давлат томонидан ушбу металларга бўлган талабга, шунингдек, ушбу 
давлатдаги иқтисодий ва сиёсий вазиятга қараб белгиланади; 
3) нуқсонли валюта тизими – металлар иқтисодий тизимда мавжуд 
бўладию, лекин тенг ҳуқуқларга эга бўлмайди. Одатда, давлат кумуш 
валютанинг зарб қилиниши ва фойдаланишига чеклашлар киритади. 
Фақат 
бир 
металлнинг 
амал 
қилиши 
тизими 
сифатидаги 
монометаллизмда ҳам айрим ўзгаришлар юз берди: 
1) олтин тангали стандарт – тўлақонли олтин валютанинг амал қилиши, 
унда товарларнинг қиймати ҳам ушбу валюта билан ҳисобланади; 
2) олтин ёмбили стандарт – олтин муомалада булмайди, лекин унга 
катта миқдорлардаги (ёмби миқдорида) алмашиниш амалга оширилади; 
3) олтин валютали (олтин девизли) стандарт – пулларнинг алмашиниши 
фақат олтин ёмбили стандартли мамлакатларнинг валюталарига амалга 
оширилади. 
Валюта тизими - бу, мамлакатлар ўртасида валюта муносабатларини 
ташкил этиш шаклидир. 
Валюта тизими - бу, хўжалик алоқаларини байналмилаллашуви асосида 
тарихан шаклланган, валюта амали билан боғлиқ иқтисодий муносабатлар 
йиғиндисидир. 
Валюта тизимининг моҳияти, ташкил этилиш шакллари ва роли 
жамиятнинг иқтисодий тизими билан белгиланади. 
Валюта тизими давлат, резидент ва норезидент шахсларга ташқи 
иқтисодий фаолиятни амалга ошириш учун шароит яратиб беради. 
Субъектларнинг ушбу фаолияти амалга ошишида валюта қонунчилиги 
алоҳида аҳамият касб этади. 
Махсус адабиётларда валюта тизимларининг 3 кўриниши фарқланади, 
яъни миллий, жаҳон ва ҳудудий валюта тизимлари. 

Download 6,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   97   98   99   100   101   102   103   104   ...   306




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish